Tema - Srbija

Štednja u zlatnom nakitu je isplativa samo u inostranstvu

Za razliku od svetskih propisa, pa čak i onih u regionu, srpski Zakon o hartijama od vrednosti ne predviđa berzansku trgovinu zlatom...

U Srbiji, dakle, nije moguće trgovati polugama, a ne isplati se ni štednja u nakitu, što znači da se od rapidnog rasta cene zlata ne može izvući korist.

U zemljama gde postoji mogućnost, trgovina metalima je i te kako isplativa. To, međutim, nije slučaj i sa prerađenim, odnosno tehničkim zlatom.

- Plemeniti metali uvek imaju kupca. Njihova cena se određuje na berzi, u poslednje vreme uglavnom raste, a na njegovu vrednost utiču ponuda i tražnja, i ekonomsko-političke prilike. S druge strane, ovakva mogućnost trgovine ne postoji kod nakita. Prsten možete kupiti u zlatari, vrednost zlata u međuvremenu može da poraste, ali niko vam neće i garantovati da ćete naći kupca. Razlog je jednostavan - ukusi se razlikuju - kažu brokeri.

Za razliku od mnogih ulaganja, investiranje u zlato i srebro nema standardnih rizika od inflacije, te promene kursa i državne politike. Reč je o stabilnoj investiciji jer kovanice od zlata i srebra ne mogu toliko da se obezvrede koliko tehničko zlato. Zlato i srebro su međunarodne valute koje je u svako doba moguće prodati na svetskim berzama i dugoročno su najbolji zaštitnik od inflacije.

Ovo pravilo važi svuda u svetu. Kriza je zlatu vratila stari sjaj. Njegova cena rapidno raste, a razlog je nesigurnost koja je zavladala svetskom berzom i ekonomijom. Trenutno se njihova cena kreće oko 1.350 dolara za uncu. Rast je počeo 2008. godine kad je jedna unca iznosila 550 dolara. Inače merna jedinica za zlato unca iznosi 33,3 grama, što znači da 33 unce iznose jedan kilogram zlata.

U evropskim zemljama plemeniti metali se kupuju kao i svaka druga roba. Zlato je moguće kupiti u bankama, po ceni koja se svakodnevno formira na berzi. Nemci koji su u prvoj polovini godine kupili 59 tona zlata, otišli su i dalje pa su u Frankfurtu na železničkoj stanici postavili automat za prodaju zlatnih poluga. Automat prima i gotovinu i kartice.

Zlato u polugama moguće je kupiti čak i kod suseda. Hrvatima su najbliže Slovenija i Austrija, gde je poslednjih godina otvoren niz specijalizovanih radnji. Reč je o trgovinama koje prodaju zlatne poluge i zlatnike različitih masa po berzanskim cenama. Svake nedelje petnaestak hrvatskih građana u Sloveniji kupi zlatne poluge.