Tema - Srbija

„Švajcarac” zarobio dužnike

Svi oni koji su svoj stambeni problem rešili kreditom indeksiranim u švajcarskim francima ostaće (prema trenutnim prilikama na bankarskom tržištu) trajni zarobljenici zajma u valuti alpske države.

Ne samo zato što je franak u poslednje četiri godine u odnosu na evro ojačao dvadesetak odsto i što je dinar oslabio u odnosu na obe valute, već zato što im spasa nema ni bekstvom njihovih stambenih zajmova iz franaka u evre.

A takvih koji su do krova nad glavom u Srbiji došli zajmom u „švajcarcima” je oko 30.000 ili čak 40 odsto svih uzetih stambenih kredita. Sve banke, manje više, koje su odobravale kredite u francima omogućavaju klijentima konverziju zajma u evre, ali interesovanja za to gotovo da nema. Razlog je jednostavan – bekstvo iz „švajcarca” u evre čini kredit višim nego da klijent nastavi da otplaćuje postojeći kredit.

Bankari objašnjavaju da je preindeksacija zapravo novi kredit s kamatama koje trenutno važe na tržištu, a koje su veće od onih po kojim se aktuelni kredit u francima, ali i evrima otplaćuje. U međuvremenu, kao posledica svetske krize, znatno su smanjene obe kamatne stope merodavne za stambene zajmove u evrima i „švajcarcima” – euribor i libor, čak su neko vreme bile i na istorijskom minimumu, pa su posledično znatno smanjene i kamate.

U proseku, kamate na stambene zajmove u otplati smanjene su za 1,5 do dva procentna poena. U međuvremenu banke su svojom maržom i drugim troškovima u slučaju novih stambenih zajmova „nazidale” tu razliku tako da oni koji sada uzimaju stambene zajmove ne vide efekat smanjenja referentnih kamatnih stopa, jer su kamate sada ponovo na nivou od pre početka krize iz 2006. ili 2007. godine.

S druge strane, novi kredit podrazumeva i ponovljene troškove. U bankama traže novu procenu hipoteke što takođe može biti smetnja, jer može nastati razlika između vrednosti kredita sada iskazanog u evrima i tržišne vrednosti nekretnine, a po propisima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita ta razlika može biti samo deset odsto.

Primera radi, klijentu koji je pre nepunih pet godina uzeo kredit od 79.500 švajcarskih franaka na rok otplate od 30 godina što je tada bila vrednost od 50.000 evra, rata je u međuvremenu (zbog pada libora) pala sa 392 na 346 „švajcaraca” mesečno. U dinarima je, međutim, porasla sa 21.300 dinara na čak 28.400 dinara.

Kada bi ovaj klijent sada želeo da „prebegne” s kreditom u evre umesto sadašnjih 346 „švajcaraca” mesečno, što je prema trenutnom odnosu valuta 264 evra, u slučaju novog kredita banka bi mu razrezala ratu od čak 309 evra na novih 30 godina i sve to zbog pomenutih razloga. Praktično, petogodišnja otplata kredita bila bi poništena i vlasnik stana bi bio na početku. Zato se klijentima više isplati da ostanu s kreditom u „švajcarcima” i da koriste trenutne prednosti niskog libora.

U Rajfajzen banci kažu da je najčešći motiv odluke klijenata da se obrate banci sa molbom za preindeksaciju očigledna, veća fluktuacija kurseva u prethodnom periodu koja dovodi u pitanje isplativost i svrsishodnost nastavka otplate kredita u valuti u kojoj je kredit i odobren.

– Imajući u vidu veće pomeranje kursa švajcarskog franka u poslednje vreme povećalo se interesovanje naših klijenata za ovu mogućnost, ali se ovo interesovanje ne bi moglo okarakterisati kao masovna pojava. Takođe, za sve zainteresovane klijente ove godine smo, kao i prethodne, uveli dodatnu pogodnost u vidu oslobađanja od naplaćivanja troškova sprovođenja preindeksacije. I pored veće zainteresovanosti klijenata koji nam upućuju zahteve za izradu informativnih kalkulacija i uvedenih pogodnosti, manji broj klijenata i završi celokupan proces. Razlog je pre svega u konačnoj odluci klijenta i njihovom mišljenju da li se ceo proces „isplati” i da li je opravdan sa njihovog stanovišta – kažu u Rajfajzen banci.

Klijenti su takođe danom podnošenja zahteva u obavezi da potvrde svoju kreditnu sposobnost, saglasno uslovima banke i osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Takođe, neophodno je utvrditi, nakon preračuna ostatka glavnice iz jednu u drugu valutu, da li je i dalje zadržan inicijalno utvrđeni odnos između iznosa kupoprodajnog ugovora i procenjene tržišne vrednosti obezbeđenja sa jedne strane, tačnije iznosa kupoprodajnog ugovora sa druge strane, a to je minimum deset odsto, navode u ovoj banci.

U Alfa banci kažu da je u jednom trenutku zaduživanje u švajcarskim francima bilo povoljno, ali da sadašnja situacija pokazuje da upozorenja NBS nisu bila bez osnova. Na primer, ukoliko je klijent 1. marta 2006. godine podigao kredit od 79.500 „švajcaraca”, što je u tom trenutku bilo 50.000 evra, uz redovnu mesečnu otplatu, njegov ostatak duga po kreditu u ovom trenutku iznosi oko 73.300 franaka. Jačanje „švajcarca” u odnosu na evro u prethodnom periodu dovelo je do toga da je sada ostatak duga iskazan u evrima 56.379 evra. Dalje, zbog rasta kursa švajcarskog franka u odnosu na dinar, povećala se i mesečna rata u dinarima koju klijent plaća.

– Klijenti Alfa banke koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima nisu se u većem broju obratili banci za promenu valute u kojoj je njihov kredit indeksiran, pre svega zbog pada promenjivog dela kamatne stope libora i činjenice da Alfa banka ne menja marže na stambene kredite u otplati, navode u ovoj banci.