Tema - Srbija

Sve manje frilensera u Jugoistočnoj Evropi: Kakva je situacija u Srbiji?

Prema najnovijim podacima broj radnika na platformama smanjen je za dodatnih 0,7 odsto, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika.

Iako blag, ovaj pad je četvrti zaredom – signal da se talas rasta zaustavio. Najviše su sa tržišta digitalnog rada odlazili radnici iz oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga: čak 90 odsto radnika koji su napustili tržište dolazili su iz te dve profesije.

„Promene koje posmatramo ne mogu se tumačiti izolovano,“ kaže Vladan Ivanović, glavni istraživač Gigmetra i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

„Reč je o posledici kombinovanog dejstva globalne ekonomske neizvesnosti, sporijeg rasta i lokalnih faktora poput jačanja domaćeg tržišta rada koje danas nudi bolje mogućnosti za angažovanje stručne radne snage u odnosu na prethodni period.“

Upwork ostaje najdominantnija platforma sa 55,6 odsto ukupnog tržišta, ali beleži pad udela. Freelancer i Guru beleže porast – Freelancer naročito, sa rastom od 4,8 odsto.

„Ipak treba voditi računa da platforme ne objavljuju sve parametre prikaza aktivnih korisnika, što donekle komplikuje preciznije procene. Uprkos tome, uz doslednu metodologiju koju primenjujemo, moguće je proceniti glavne tokove,“ kaže Zoran Kalinić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, i član Gigmetar tima.

Rumunija je jedina zemlja u regionu koja je zabeležila rast broja radnika na sve tri platforme: od 0,5 odsto na Guruu do 4,8 odsto na Freelanceru. Najveći pad zabeležen je u Albaniji i Severnoj Makedoniji, kako u apsolutnim tako i u relativnim brojkama. Ako posmatramo samo rezultate na Upworku, najdominantnijoj platformi u regionu, učešće žena u gig radu poraslo je na 37,3 odsto, delom zato što je pad bio intenzivniji kod muškaraca (3,5 odsto) nego kod žena (2,3 odsto).

„Izražen rast broja frilensera u prethodnim godinama nije mogao da traje zauvek i tržište je verovatno dostiglo svoje granice. Ovo je rezultat kako stvaranja boljih prilika na domaćem i stranom tržištu rada, tako i tokova koji deluju u suprotnom smeru a pre svega su izraženi u zemljama gde veći broj mladih ljudi napušta svoje domicilne zemlje, kao što je to slučaj sa zemljama Zapadnog Balkana“, rekla je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Podaci pokazuju da je gig rad manje privlačna opcija u zemljama koje nude više mogućnosti na tradicionalnom tržištu rada, i obratno. Tako Severna Makedonija ima čak 7,3 puta više gig radnika po glavi stanovnika nego Mađarska, koja ima najmanji broj radnika na 100.000 ljudi u regionu.

„Vidimo jasne razlike u obrascima reagovanja na istu spoljašnju situaciju. U nekim zemljama gig rad ostaje privremeno rešenje, u drugima, uprkos stagnaciji i dalje predstavlja važnu strategiju preživljavanja“, ističe Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Prosečna tražena cena rada porasla je za svega dva odsto. Najvišu prosečnu cenu i dalje beleži Hrvatska (27 dolara po satu), dok je Severna Makedonija jedina zemlja sa satnicom ispod 20 dolara (19,8 dolara).

Rast je bio nešto izraženiji kod muškaraca (2,2%) nego kod žena (1,8%).

„Iako žene sada čine veći deo ukupne populacije nego ranije, jaz u zaradi između polova se produbljuje,“ ocenjuje Ljubivoje Radonjić, asistent na državnom univerzitetu u Novom Pazaru. „To ukazuje da većina gig radnica ostaje u profesijama koje su niže plaćene ili manje tražene.“