Tema - Bosna i Hercegovina

Tekstilci u pat-poziciji

Problemi u industriji tekstila, kože i obuće, koja je mahom izvozno orijentisana budući da je proizvodnja uglavnom bazirana na lon-poslovima za inostrane partnere, počeli su 2020. godine s pojavom virusa korona, da bi se kroz godine koje su uslijedile samo dodatno usložnjavali.

Da su izazovi često nepremostivi vrlo dobro znaju u tekstilom preduzeću "Mardi" iz Gradiške. Prije pandemije imali su 14 maloprodajnih objekata u kojima su prodavali konfekciju sopstvenog brenda, dok danas radi samo jedna butik u Gradišci u kojem rasprodaju zalihe.

- Zbog pada prodaje tokom i nakon pandemije postepeno smo počeli da zatvaramo butike i evo već tri godine kako ništa ne šijemo pod našim brendom "mardi". Bili smo poznati po jeftinoj robi solidnog kvaliteta, uvozili repromaterijal u kontejnerima iz Kine, ali cijene su toliko skočile da je prestalo biti isplativo. Preorijentisali smo se na uslužno šivenje za preduzeće "Hertekst" iz Modriče. Šili smo žensku konfekciju, pretežno za dame srednjih godina, međutim prije desetak dana su nam otkazali saradnju, jer navodno i njima loše ide, pad je prometa i potražnje - istakla je za "Glas" Karolina Ristić iz preduzeća "Mardi".

Kaže da trenutno imaju deset radnika i posla do septembra te da će svi na evidenciju nezaposlenih ukoliko do kraja ljeta ne nađu novog partnera.

- Za nas je situacija užasno loša, ali eto pred nama su još dva mjeseca, tražićemo nove klijente, a ako ne uspijemo, moraćemo zatvoriti preduzeće. Ne možemo voditi bitku sa jeftinom robom i velikim tržnim centrima, koji su i doveli do pada potražnje za garderobom domaćih tekstilaca - navele je Ristićeva.

Zamjenik direktora u preduzeću "Veteks" iz Laktaša Milica Savić kaže da je najdublji problem domaće tekstilne industrije što na EU tržište izlazi sa lon-poslovima, to jest sa proizvodima stranih brendova, te samim tim direktno zavise od volje stranaca koji diktiraju uslove poslovanja.

- Manje-više svi radimo za druge i objektivno ispod pet odsto proizvoda na ino-tržite izlazi pod brendom firme koja ga plasira direktno. Nije ulagano niti se radi na tome da pokušamo izvoziti svoj domaći proizvod i sada smo u pat-poziciji, gledamo kako će se situacija razvijati u Evropi. Mi u "Veteksu" imamo sreću što pokrivamo razne segmente tekstilne industrije, poput poluproizvoda za industriju namještaja, kućni tekstil, dušeke, navlake i slično, tako da nikada nemamo sezonski pad u svim aspektima proizvodnje. Zbog pada izvoza namještaja sada je tu prisutno smanjenje proizvodnje - rekla je Savićeva.

Dodala je da je sukob Ukrajine i Rusije izazvao veće ekonomske probleme ovoj branši nego sama korona.

- Prošle godine je bilo teže poslovati nego tokom vremena pandemije i porediti ovogodišnje rezultate rada sa lanjskim nije realno, jer ako su i procenti izvoza veći, to ne znači mnogo - kategorična je Savićeva.

Sekretar Udruženja tekstila, kože i obuće pri Privrednoj komori RS Aleksandra Mihajlović Bijelić navodi da su negativni ekonomski pokazatelji u industriji tekstila, kože i obuće nastali pod uticajem krize i globalnih trendova.

- Preduzeća koja su orijentisana na jednog kupca imaju velike poteškoće u poslovanju. Smanjenje obima proizvodnje kreće se od 10 do 20 odsto u ovoj godini, a bilo je smanjenja broja radnika, ali još nemamo precizne podatke. Činjenica je da se otvaraju i druga povoljnija tržišta u okruženju i tržišta koja imaju stimulativniju politiku za strane investitore, što takođe ima negativan uticaj na našu tekstilnu i obućarsku industriju - dodala je Mihajlović Bijelić.

Tanka potražnja

Milica Savić kaže da je smanjena potražnja za tekstilnim proizvodima na domaćem tržištu, jer građani kupuju samo neophodno.

- Tekstil je nekvarljiva roba i kupuju ga kad moraju. Ima ljudi koji i danas koriste pernate jorgane iz vremena Jugoslavije, ali oni i dalje služe svrsi. Hrana se mora jesti svaki dan, tako da ljudi slažu prioritete - rekla je Savićeva.