Zanimljivosti - Srbija

U Evropi se gradi grad od drveta: Projekat od milijardu dolara

Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.

Švedska gradi novu ekološku četvrt Sikla koristeći drvo kao glavni građevinski materijal

Drvene zgrade doprinose smanjenju emisija gasova staklene bašte u građevinskom sektoru.

Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta. Švedska kompanija "Atrium Ljungberg" ulaže čak 12 milijardi švedskih kruna (oko 1,25 milijardi dolara) u stvaranje najvećeg projekta drvene gradnje na svetu.

Novi gradski okrug Sikla, koji se nalazi južno od centra prestonice, gradi se korišćenjem unakrsno laminiranog drveta (CLT) i prostiraće se na površini od 250.000 kvadratnih metara. Drvo se koristi u svim delovima konstrukcije - od podova i zidova do nosećih elemenata. 

Od industrijske zone do simboličnog grada održivosti

Bivša industrijska zona Sikla, poznata po proizvodnji dizel motora, sada se transformiše u moderno naselje sa drvenim stambenim zgradama, kancelarijama, školama i prodavnicama. Postojeće starije zgrade neće biti srušene – neke od njih su već pretvorene u biblioteke i bioskope, a novi objekti će se uklopiti u postojeću urbanu strukturu.

Šef razvoja poslovanja u kompaniji Hokan Hilengren, kaže da projekat ima jasan cilj – da pokaže kako izgleda održiva urbana budućnost. On ističe da građevinski sektor proizvodi čak 37% globalnih emisija gasova staklene bašte, što znači da ova industrija ima najveći potencijal za promene.

Drvo umesto betona: Manje emisija, više šuma

Brojne studije potvrđuju prednosti drvene gradnje. Prema američkoj studiji iz 2024. godine, drvene zgrade proizvode 81% manje emisije gasova staklene bašte u poređenju sa betonskim, i 76% manje od čeličnih konstrukcija.

Nije slučajno što Švedska predvodi ovu promenu – čak 70% njene teritorije je prekriveno šumama, a drvo se decenijama koristi u građevinarstvu. Arhitekta Oskar Norelijus iz studija "White Arkitekter", koji radi na projektu, ističe da Šveđani imaju duboku kulturnu vezu sa šumom: "To je naš prostor mira, energije i ideja, ali i fundamentalna ekonomska sirovina". 

Drveni neboderi i fleksibilni prostori

Norelijus već ima iskustva sa izgradnjom velikih drvenih konstrukcija – on je autor "Sara Kulturhusa", dvadesetospratnice u severnoj Švedskoj koja sadrži galerije, muzej, biblioteku i hotel sa 200 soba. Ova zgrada je promenila percepciju drveta u industriji, koje se sve više doživljava kao inspiracija u arhitekturi, a ne kao prepreka.

U novom naselju Sikla, prvi blok sa 80 stanova pod nazivom Distrikt 7 biće završen do kraja 2025. godine. Plan je da se do 2027. godine izgradi oko 2.000 dodatnih stanova, a zgrade će biti fleksibilno projektovane – stanovi se po potrebi mogu pretvoriti u kancelarije, čime će im se obezbediti "drugi život".

Ljudi vole drvo – i doslovno ga grle

Pored funkcionalnih i ekoloških prednosti, drvo takođe izaziva emocionalnu vezu. Posetioci Sara Kulturhusa viđeni su kako grle drvene stubove, a arhitekte očekuju slične reakcije u Sikli. Vidljiva drvena konstrukcija, uključujući instalacije poput ventilacije i cevi, daje prostoru osećaj topline i otvorenosti.

Brža gradnja i veća kirija

Iako je betonska podna ploča u proseku 20% jeftinija od one od drveta, gradnja drvetom je znatno brža. To znači da su stanovi i poslovni prostori brže spremni za useljenje i izdavanje u zakup. Hilengren smatra da će estetska vrednost i održivost takođe povećati atraktivnost tržišta, što bi kompaniji moglo doneti veći profit kroz veće cene zakupnine.

Uprkos problemima na tržištu nekretnina koji su pogodili i Švedsku 2023. godine zbog rasta kamatnih stopa, investitori su optimistični. Sa odličnim saobraćajnim vezama i vizijom izgradnje za održivu sutrašnjicu - drveni grad u Stokholmu mogao bi postati simbol nove ere evropske arhitekture.