Tema - Srbija

Ukoliko želite da budete humani birajte gde uplaćujete novac jer će pojedine banke naplatiti deo vaše humanosti

Ipak, postoje i pozitivni primeri banaka koje su se odrekle naplate provizije, želeći da podrže humanitarne akcije i pokažu društvenu odgovornost.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) rekli su za Danas da je Zakonom o platnim uslugama propisano da banka ima pravo da za pružanje tih usluga korisniku platnih usluga naplati naknadu.

Dodali su i da je odluku o naplati ili ukidanju naknade u humanitarne svrhe isključivo poslovna politika same banke.

Zbog toga građanima savetuju da, pre nego što izvrše uplatu, provere tarife banaka i odaberu onu koja ne naplaćuje proviziju za ovakve transakcije.

A takvih ima. Prema javno dostupnim podacima na sajtu NBS, pojedine banke su se istakle da ne naplaćuju naknadu kod određenih humanitarnih uplata, među kojima su Banca Intesa, NLB Komercijalna banka, Alta banka, Srpska banka, Mirabank, OTP banka…

Kada je reč o bankama koje i dalje naplaćuju ovu proviziju, Iako NBS ne određuje visinu te naknade, zahteva da one budu jasno, razumljivo i transparentno istaknute, kako bi korisnici mogli da se informišu pre donošenja odluke o uplati.

NBS se zalaže za ukidanje ove naknade

Stav NBS po pitanju naplate naknade za humanitarne uplate jeste da se zalaže za njeno ukidanje.

„Narodna banka Srbije apeluje na sve pružaoce platnih usluga da pokažu solidarnost i da u skladu sa društvenom odgovornošću ne naplaćuju naknade za uplate u humanitarne svrhe, kako bi na ovaj način dali svoj doprinos u pružanju pomoći i podršci onima kojima je najpotrebnija“, naveli su iz NBS u odgovoru Danasu.

Iz Centralne banke podsetili su da su još 2019. godine, nakon više predstavki građana, uputili dopis svim bankama u kojem su ih pozvali da razmotre mogućnost ukidanja provizija za donacije kredibilnim humanitarnim organizacijama, poput UNICEF-a i Crvenog krsta.

NBS je podsetila i da je tada predložila da banke formiraju i javno objave listu organizacija za koje se ne bi naplaćivale naknade, uz periodično ažuriranje te liste.

Centralna banka podsetila je i da je tokom borbe protiv epidemije COVID-19 2020. godine donela Odluku kojom je izričito zabranjena naplata bilo kakvih naknada za uplate na namenske račune otvorene za donacije u te svrhe, uključujući i račune Republike Srbije i same Narodne banke.

Slična praksa primenjena je i 2014. godine tokom humanitarnih akcija prikupljanja pomoći za ugrožene u poplavama.

OTP pozitivan primer: Broj transakcija i ukupna vrednost donacija utrostručene

Jedna od prvih banaka u Srbiji koja je odlučila da se odrekne prihoda od naplate provizije na humanitarne uplate jeste OTP banka i to kroz inicijativu „Zajedno do solidarnjeg društva“ koju je, zajedno sa Srpskim filantropskim forumom i Trag fondacijom, pokretnula 2023. godine.

Vodeći Konsultant za komunikacije, CSR i održivost u OTP banci Milica Babić rekla je za Danas da je ova inicijativa naišla na izuzetno pozitivan odjek među donatorima i organizacijama civilnog društva.

Prema njenim rečima, rezultati su brzo postali vidljivi – broj transakcija i ukupna vrednost donacija gotovo su utrostručeni.

„Smatramo da je izuzetno važno što je kroz ovu inicijativu tema korporativne i individualne filantropije dospela u fokus javnosti. Na taj način ne samo da se podstiče solidarnost, već se i dugoročno gradi kultura davanja u našem društvu,“ rekla je Babić.

Pored ukidanja provizije, banka je razvila i Registar organizacija civilnog društva, jedinstvenu bazu koja omogućava donatorima jednostavan i transparentan uvid u projekte koje mogu da podrže.

Kako je Babić objasnila, Registar obuhvata sve organizacije koje su prošle evaluacioni proces i dostavile potrebnu dokumentaciju, bez obzira na to u kojoj banci im je otvoren račun.

Istakla je da je izrada Registra bio složen tehnički i organizacioni poduhvat, ali da su uspešno obezbedili da parametrizacija računa bude moguća bez obzira na to u kojoj banci je ogranizacija otvorila račun.

Danas imaju gotovo 1.300 parametrizovanih računa, a sistem je osmišljen tako da omogućava njegovo stalno ažuriranje i proširenje.

Babić je naglasila da je javni poziv za organizacije i dalje otvoren, a da je proces prijave jednostavan i pristupačan.

Na pitanje šta banke više „koči“ da ukinu proviziju za humanitrane uplate – profit ili komplikovana procedura, Babić odgovara da je upravo izgradnja sistema za tu namenu.

„U ovom slučaju, suština nije u odricanju od profita, već u postavljanju održivog i funkcionalnog sistema koji omogućava transparentnu i efikasnu podršku humanitarnim inicijativama“, zaključila je Babić.