Poslovne vijesti - Srbija

Uvozom protiv ekonomije

Nastavi li ovako, spoljnotrgovinski robni deficit će, još više nego prethodne godine, premašiti trećinu ovogodišnjeg izvoza. Na sreću, izvoz usluga, zahvaljujući IKT sektoru, je veći od prošlogodišnjeg u istom periodu za 9,8 odsto, a uvoz za 8,6 odsto, mada bi bilo mnogo bolje da je usmerenost tog sektora veća prema domaćoj nego prema stranoj ekonomiji.

Da podsetim, za koliko je uvoz veći od izvoza (deficit) za toliko je ukupna potrošnja veća od stvorenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u nekoj zemlji. Naravno, uvoz nije obavezno loša ekonomska pojava. Potreban je na svim nivoima razvijenosti neke ekonomije.

Jednostavno, niko ne proizvodi sve što mu treba, pa se razmena dobara i usluga vrši, prvenstveno, da bi se raspoloživo uskladilo sa potrebama. Pod potrebama se pored zadovoljenja lične i javne (državne) potrošnje podrazumevaju i potrebe razvoja ekonomije, posebno na nižem nivou razvijenosti.

Da li je deficit štetan ili koristan za datu ekonomiju zavisi po kom osnovu nastaje. Ako je u funkciji bržeg razvoja ekonomije, njegov ekonomski uticaj je, po pravilu, pozitivan. Isto je i sa budžetskim deficitom, ako je posledica ulaganja u obrazovanje, nauku pa i zdravstvo iznad mogućnosti koje pruža ostvareni BDP.

Dakle, i spoljnotrgovinski i budžetski deficit može biti posledica zdrave razvojne i budžetske politike ali i posledica raznih poremećaja u sistemu i politici. A može biti i posledica negativnog ekonomskog nasleđa.

U našem slučaju i sadržaj uvoza, njegova veličina i posledice su u tesnoj vezi sa mnogim aktuelnim ali i istorijskim razlozima. Mnogi smatraju da je isplativost uvoza zbog važećeg kursa dinara značajan, pa i odlučujući razlog visokog uvoza i nedovoljnog izvoza. To stoji, ali ne u meri odlučujućeg razloga. Ima uvoza i izvoza neosetljivog na stanje ili promenu kursa dinara u odnosu na valute u kojima izvozimo ili uvozimo.

Jednostavno, nešto moramo da izvozimo, a pogotovo da uvozimo, bez obzira koliko se to isplati ili ne isplati. Uticaj kursa je jači u ostalom izvozu i uvozu, ali opet ne odlučujući i autonoman, već u sadejstvu sa drugim razlozima. Naročito kada je reč o uvozu.

Recimo, velike devizne rezerve omogućuju veći uvoz bez rizika spoljne nelikvidnosti. NJihov značaj dočarava se neupućenom slušaocu ili čitaocu informacije pokrivenošću godišnjeg uvoza tim rezervama. Što je veći iznos deviznih rezervi to je uvoz, navodno, bezopasniji.

To je tačno u u slučaju kada su visoke devizne rezerve posledica visoke izvozne efikasnosti date ekonomije. A visina naših deviznih rezervi zavisi, prvenstveno, od visokog priliva deviza po osnovu stranih direktnih investicija, doznaka iz inostranstva i deviznog zaduživanja države, koji podižu ponudu deviza iznad tražnje za devizama. Od čega, uostalom, zavisi i kurs dinara.

Prvi priliv je visok zbog hroničnog deficita domaćih investicija, drugi zbog velike emigracije i velike zavisnosti primaoca doznaka od tog priliva i treći zbog malog budžetskog kapaciteta za finansiranje neophodnih a u slučaju javnih investicija i preambicioznih budžetskih rashoda.

Ništa za pohvalu. Samo ohrabruju uvoz. Prilivom doznaka skoro prepolovimo deficit platnog bilansa a preostali deficit (deficit tekućeg računa platnog bilansa) u celini pokrivamo prilivom deviza po osnovu stranih direktnih investicija, dakle, bez zaduživanja uvoznika po ovom osnovu. I još preostane za povećanje deviznih rezervi, čime se, začudo, hvalimo.

Ostvarena ponuda dobara i usluga inače, a naročito u neefikasnoj ekonomiji kakva je naša, ne pokriva domaću tražnju. U našem slučaju, formiranu po osnovu hronične preraspodele BDP-a u korist lične potrošnje na štetu investicionog potencijala, značajnih prihoda iz sive ekonomije i visokih doznaka iz inostranstva. Eto razloga pa i potrebe za visokim uvozom dobara tekuće i trajne potrošnje.

Kad se tome doda da je skoro svaki uvoz, zbog važećeg kursa dinara, isplativ, ko to da ne iskoristi. Ne treba zanemariti i razumljivu skolonost pa i interes firmi u stranom vlasništu, a sve ih je više, da uvezu iz matičnih firmi i/ili iz zemlje porekla sve što je moguće uvesti, što im vlast neće zameriti jer visok uvoz puni budžet PDV-om i akcizama, i čini ga u velikoj meri nezavisnim od efikasnosti ekonomije i visine ostvarenog BDP-a.

Uz sve to, zahvaljujući relativno jeftinom uvozu i inflacija je manja od one koja bi proizašla iz ovakve ekonomije, i ako i tolika znatno prevazilazi prosečnu evropsku inflaciju.

Koliko sve navedene okolnosti štete ekonomiji nije teško zaključiti.