Tema - Srbija

Vetar i sunce ne mogu da da pokriju manjak struje zbog suše

Nizak nivo Dunava uticao je i na druge energetske objekte u Srbiji, kao što su termoelektrane na ugalj u Kostolcu, gde je nedostatak vode uticao na sisteme za hlađenje, što je dovelo do manje proizvodnje, rekao je Živković. Upozorio je na dalje probleme koji predstoje, ali je obećao stabilno snabdevanje električnom energijom nacije od oko 6,5 miliona stanovnika.

„Nažalost, prognoze nisu ništa bolje, a neki sugerišu da ćemo početkom avgusta imati dotok (vode iz Dunava) od oko 1.500 kubnih metara u sekundi, što je biološki minimum. Ali nema razloga za brigu, i u tim uslovima EPS će obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom”, rekao je Živković.

Kada se Srbija nađe u ovakvoj situaciji, dakle kada nema dovoljno domaćih izvora da pokriju potrošnju zbog suše, postavlja se pitanje da li problem može da spase zelena energija – vetar ili sunce, budući da se zelena agenda zagovara kao budućnost u snabdevanju. Pri tome je Srbija u decembru 2021. osetila šta znači kada nema ni vetra ni sunca da se pokrije potrošnja, pošto je posle prvog snega ispalo šest od osam blokova TENT u Obrenovcu.

Prof. dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta, kaže za „Politiku” da Srbija u ovom času manjkove iz hidropotencijala i uglja ne može da nadomesti čistom energijom i da je uvoz neizbežan.

– Sreća je što letnja potrošnja struje nije na nivou visoke zimske, ali bez dodatnih kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra i sunca nećemo moći da pokrivamo manjkove. Zato je preko potrebno osposobiti „Bistricu” i „Đerdap 3”. Planirana reverzibilna hidroelektrana „Bistrica”, kada bude gotova, imaće ukupnu istalisanu snagu do 700 megavata u četiri agregata i služiće za balansiranje i skladištenje energije – kaže Rajaković, inače predsednik Saveza energetičara Srbije.

„Đerdap 3”, koji je sada u fokusu, takođe je dugoročno spas za buduće snabdevanje strujom jer će potrošnja rasti i trebaće sve više energije. Izgradnjom „Bistrice” i „Đerdapa”, Srbija više ne bi imala potrebe za uvozom struje, ističe naš sagovornik.

A kada je reč o vetru, dodaje on, nema još ni 1.000 megavata, dok se iz sunca proizvodi oko 320 megavata. Planirano je da do 2030, ako sve bude išlo po planu, naša zemlja ima 2.100 megavata, to jest najviše kapaciteta u regionu.

U izgradnji su dva velika vetroparka „Crni vrh” i „Jasikovo” sa više od 200 megavata novih kapaciteta, čime će se naša zemlja približiti granici od jednog gigavata čiste energije iz vetra.

Željko Marković, magistar energetike, slaže se da u ovom času Srbija ne može manjkove iz vode i uglja da nadomesti čistom energijom.

Sagovornici se slažu da je loše povezivati uvoz uglja u Srbiju sa zelenom energijom. Treba znati da se ugalj uvozi da bi se kvalitetniji namešao sa manje kvalitetnim domaćim lignitom za rad termoelektrana. Inače, proizvodnja iz uglja obezbeđuje oko 60 do 70 odsto energije struje, ali nedostaje oko 15 do 20 teravati-sati nove čiste energije iz solara i vetra. Inače, najveći teret zelene energije nosi hidropotencijal Srbije.

Na pitanje kako u datim okolnostima (a činjenica je da će leta biti sve toplija) biti siguran u predlog Evropske komisije, čiji Akcioni plan za elektrifikaciju predviđa da se fosilna goriva ponovo zamene strujom, Rajaković kaže da je ta ideja stara dve decenije, jer su procenili da Evropa previše novca troši na fosilna goriva.

Od izbijanja sukoba na Bliskom istoku potrošeno je više od 50 milijardi evra na uvoz goriva, što je podstaklo inflaciju i rast kamatnih stopa, a pri tome Evropa može da uštedi do 260 milijardi evra godišnje na uvozu fosilnih goriva. Kao rešenje Evropska komisija kroz akcioni plan predlaže brzu elektrifikaciju koja smanjuje zavisnost od nestabilnih globalnih tržišta, štiti građane od cenovnih šokova i gradi jaču energetsku uniju. Cilj je da Evropa postane prvi svetski „elektrokontinent”, prenosi Agencija za energetiku Srbije AERS.

Odgovor na pitanje kako će plan konkretno smanjiti račune za struju građanima i firmama kada je struja trenutno znatno skuplja od gasa, odgovaraju da EK podstiče države da do 2030. postave limit da cena struje sme biti najviše 2,5 puta veća od cene gasa za domaćinstva, a najviše dva puta veća za industriju.

„Đerdap 3” bi olakšao funkcionisanje sistema, povećao fleksibilnost i lišio Srbiju svih briga o dnevnim i sezonskim varijacijama potrošnje. Takođe bi potpuno eliminisao povremeno prelivanje vode, odnosno gubitak energije, na hidroelektranama „Đerdap 1” i „Đerdap 2” u periodima ekstremno velikih voda, omogućio pružanje sistemskih usluga susednim elektroenergetskim sistemima i, generalno, smanjio bi operativne troškove proizvodnje u našem sistemu, potvrdio je nedavno za „Energiju Balkana” dr Slobodan Ružić, bivši v. d. ministra energetike.

– Većina naših termoagregata, zbog starosti, moraće da izađe iz pogona znatno pre nego što, negde između 2050. i 2060. godine, nestane uglja na našim kopovima. Tu spadaju svi agregati iz TE „Kolubara” i TE „Morava”, ali i TE „Kostolac A” i TENT A, ukupne instalisane snage 2.227 megavata.

To su termoagregati koji su odavno odradili svoj životni vek (neki i dvostruko) i koji su za današnje tehnološke standarde vrlo neefikasni. Njihovim daljim krpljenjem i korišćenjem za proizvodnju električne energije samo se arče preostali resursi uglja, održava se velika emisija ugljen-dioksida i, što je najgore, ozbiljno se ugrožava sigurnost snabdevanja električnom energijom. Dakle, tehnički, ekonomski i ekološki je potpuno opravdano da svi oni izađu iz pogona do 2040. godine. Ali mi nemamo luksuz da bilo šta gasimo pre nego što jasno definišemo kako, čime i kada će se zameniti taj kapacitet. To nas dovodi do treće i najvažnije poente ovog razmatranja dinamike gašenja starih TE, koje mora biti potpuno usklađena sa izgradnjom neophodnih zamenskih kapaciteta, zaključuje on.