Tema - Srbija

Više lažnih bolovanja u vreme sezonskih poslova

Zbog toga se, kako je najavljeno na nedavno održanoj sednici Centra za privredne inicijative u Privrednoj komori Srbije (PKS), očekuje da će ministarstva zdravlja i rada u saradnji sa PKS-om naći rešenje za proveru opravdanosti bolovanja. Na taj problem skoro je ukazao i NALED, koji je u svojoj „Sivoj knjizi 17” predložio jače kontrole kojima će se precizno definisati kriterijumi i procedure za odobravanje bolovanja, ali i pojačani nadzor nad radom lekara i komisija, uz uvođenje strogih sankcija za otvaranje lažnih bolovanja bez opravdanih medicinskih razloga.

– „Lažna” bolovanja na koja se uglavnom žale poslodavci, digitalizacijom celokupnog zdravstvenog sistema trebalo bi da budu rešena. Član 73 Zakona o zdravstvenom osiguranju zabranjuje otvaranje bolovanja bez medicinskog opravdanja, ali praksa pokazuje da se to pravo često koristi suprotno svojoj svrsi. Ovakve situacije uzrokuju finansijske gubitke poslodavcima i smanjenje produktivnosti, što nepovoljno utiče na poslovanje, naročito kod kolektiva sa većim brojem zloupotreba – ističe se u „Sivoj knjizi”.

Iako zakon omogućava poslodavcima da pokrenu ponovno ocenjivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenih, trenutni pravni okvir ne propisuje rokove za sprovođenje ovih postupaka niti za dostavljanje izveštaja poslodavcima. Ova pravna praznina, dodaju u NALED-u, dodatno komplikuje rešavanje spornih slučajeva i prolongira vraćanje zaposlenih na radna mesta.

Da je teško definisati granicu kada počinje manipulacija bolovanjem, smatraju i predstavnici sindikata i poslodavaca. Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podseća da bolovanje propisuje lekar koji određuje da li je neko sposoban za rad.

– Svako drugi ko o tome govori nije kompetentan. Poslodavci se žale da imaju sve veći broj onih koji odlaze na bolovanje, da raste broj takvih radnika i do 25 odsto. Ako zaista ima takvih manipulacija, onda stradaju oni koji su zaista bolesni i nisu u mogućnosti da rade. Zato sistem, pa i firme treba da bolje sve kontrolišu, pa i lekare – ističe Orbović.

Podatak iznet na sednici PKS-a da u pojedinim kompanijama problemi zloupotrebe bolovanja u periodu sezonskih radova obuhvataju i do 50 odsto zaposlenih, za Orbovića nije moguć.

– To je verovatno tako u firmama koje imaju samo dva zaposlena, a tamo gde je veliki broj angažovanih nije moguće da polovina radnika bude na bolovanju. Neka PKS pokaže tu statistiku, nek kažu gde je to pola kadra na bolovanju. Smatram da se time samo naduvava priča i prebacuje odgovornost na one na koje ne treba, a to su radnici – uveren je Orbović. Ističe da je zbog svega potrebno zaoštriti kontrole, a da pritom ne dođe do toga da ljudi, kada se razbole, budu naterani da rade, što je i sada čest slučaj.

– Imali smo primere da se radnici u fabrikama onesvešćuju, a ima i onih koji ne žele da idu na bolovanje zbog umanjenja zarada – navodi on.

Poslodavci imaju potrebu da se zaštite od lažnih bolovanja, jer sve to ipak ide na njihovu i štetu zdravstvenog sistema, a takvo ponašanje daje i negativan primer svim ostalim radnicima.

Svetlana Budimčević, iz Unije poslodavaca Srbije, potvrđuje da u vreme sezonskih poslova mnogi radnici odlaze na bolovanje da bi ili išli u nadnicu ili obrađivali svoje poljoprivredne površine.

– Oni znaju da im je zagarantovana, u najmanju ruku, minimalna cena rada, ako su na bolovanju, a možda i više, ako imaju veću platu, a s druge strane, plaćeni su im i porezi i doprinosi. To sve je ipak veliki problem za ceo sistem – smatra Budimčevićeva.

U manjim sredinama tačno se zna ko koristi „lažno” bolovanje, ali je ono ipak teško dokazivo. Poslodavac, i kada bi takvom radniku dao otkaz, to bi bio problem, dodaje ona, jer bi zaposleni uvek mogao da kaže da mu je lekar napisao doznaku.

– Zato su bitne kontrole, jer kada posumnja na zloupotrebu, poslodavac može da se obrati i nadležnoj lekarskoj ustanovi da se utvrdi da li je bilo zloupotrebe bolovanja. Može takođe i kroz svoj opšti akt da pošalje zaposlenog na nezavisnu kontrolu, na primer, na neku privatnu kliniku, ali takav ugovor sa klinikom mora da ima zaključen ranije, kao i da o tome zaposleni unapred budu obavešteni i to treba da uredi svojim opštim aktom, i da nezavisno telo to proceni... Ali to niko ne radi često, jer to sve košta poslodavca, a opet dolazimo do istoga, da ako dijagnoza nije zahtevala odsustvo sa rada, radnik može uvek da kaže da mu je bolovanje preporučio lekar – objašnjava Budimčevićeva.