Tema - Srbija

Vlada Srbije usvojila Predlog budžeta za 2011.

Vlada Srbije usvojila je danas predlog Zakona o budžetu za 2011. godinu koji će imati deficit od 4,1 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP), ili oko 140 milijardi dinara, izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinović, uz napomenu da su za pokrivanje tog deficita sredstva obezbeđena.

Dragutinovićeva je rekla da će budžet države za sledeću godinu, koji je napisan na 1.500 strana, imati planirane prihode od 1.320 milijardi dinara, dok će rashodna strana iznositi 1.460 milijardi dinara, uz pomenuti deficit od 140 milijardi.

Deficit budžeta Republike Srbije iznosiće 120 milijardi dinara, jer se na to još dodaje 12 milijardi dinara deficita lokalnih samouprava i pokrajine Vojvodine, uz izdvojeni deficit javnog preduzeća "Putevi Srbije od tri milijarde dinara.

Dragutinovićeva je ukazala, kad je reč o planiranim prihodima budžeta Srbije za 2011. da će oni iznositi oko 724 milijarde dinara, što je za 64 milijarde više od poslednjeg rebalansa državne kase, dok će rashodi iznositi oko 845 milijardi dinara, ili za 65 milijardi više od planiranih u prethodnom rebalansu, tako da je deficit veći za samo milijardu dinara, u odnosu na rebalansirani budžet.

Osnovne pretpostavke budžeta za 2011. godinu su rast BDP -a od tri odsto, odmrzavanje i rast penzija i plata za dva procenta, pri čemu najniže plate moraju da imaju najveće uvećanje, najavila je Dragutinovićeva i ukazala da ne sme biti ugroženo maksimalno izdvajanje od osam odsto BDP - a iz budžeta za plate i najviše deset odsto BDP- a za penzije.

Subvencije će biti zamrznute na nivou 2010. godine, izuzev Javnog preduzeća "Železnice Srbije" i Rudnika "Resavica", gde su predviđene veće dotacije zbog rasta zarada zaposlenih.

Za zajedničko preduzeće Fijat automobili Srbija predviđeni su državni podsticaji od 9,6 milijardi dinara, ali će ta sredstva biti premeštena iz razdela Ministarstva ekonomije u razdel Ministarstva finansija, navela je Dragutinovićeva.

Za ulaganja u kapitalne projekte u narednoj godini, poput izgradnje Koridora 10, predviđeno je oko 32 milijarde dinara, najavila je ona, uz napomenu da je za te namene iz ino-kredita već obezbeđeno više od milijardu evra.

Institucije poput Srpske akademije nauka, Uprave za javne nabavke, Zaštitnik prava građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, dobiće značajno povećanje sredstava iz budžeta, nagovestila je ministarka finansija i dodala da će Državne revizorska institucija imati četiri puta više sredstava u odnosu na odobrena sredstva u ovoj godini.

Vlada usvojila predlog izmena zakona o budžetu i penzijama

Ona je dodala da je vlada usvojila predlog izmena Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, naglasivši da su svi kriterijumi iz aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) ispunjeni.

Ona je rekla da su izmenjene formule za obračun plata i penzija.

Ministarka je precizirala da će u januaru plate i penzije porasti za dva odsto, da će u aprilu one biti obračunavane tako što će se povećati za iznos inflacije u prethodnih šest meseci, da bi u oktobru, kada je planirano sledeće usklađivanje, obračunska formula bila - inflacija u prethodna tri meseca plus polovina rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Na pitanje novinara zbog čega se odustalo od formula prethodno dogovorenih sa MMF-om, ona je odgovorila da nije bilo dovoljno prostora za dogovoreno povećanje, jer bi se plate i penzije morale usklađivati sa stopom inflacije koja je bila najveća u prethodnih nekoliko godina.

Usklađivanje je bilo planiralo povećanjem za šetomesečnu inflaciju u januaru.

Dragutinovićeva je navela da bi jedan odsto rasta inflacije podrazumevalo potrebu za 7-8 milijardi dinara sredstava više.

Ona je rekla da bi u uslovima "tromog privrednog rasta" ta posebna fiskalna pravila mogla da ugroze osnovna fiskalna pravila - da javni dug ne sme da pređe 45 odsto BDP i da deficit budžeta treba da se smanji na jedan odsto BDP do 2015. godine.

O Zakonu o porezu na imovinu

Ona je dodala da je u predlogu izmenjenog Zakona o porezu na imovinu predviđena maksimalna poreska stopa od 0,4 odsto, ali da ona nije obavezujuća u primeni u lokalnim samoupravama.

Ona je navela da je predlog izmena i dopuna tog zakona usvojen na današnjoj sednici vlade, a da je inicijativu za njegovo donošenje pokrenula još pre godinu dana Stalna konferencija gradova i opština, a ne Ministarstvo finansija.

Dragutinovićeva je ponovila da predložena rešenja u okviru tog zakona ne ugrožavaju siromašne građane, podvlačeći da će lokalne samouprave verovatno voditi računa o tome.

Ministarka je rekla da je zaštitnom klauzulom u zakonu sprečeno da lokalne samouprave primene najveću propisanu poresku stopu koja je primerena nekretninama sa kojima raspolažu građani.

Ona je precizirala da je tom zaštitnom klauzulom predviđeno da to poresko opterećenje ne seme da bude veće za 50 odsto od prethodne poreske obaveze.

Dragutinovićeva je precizirala da to znači da taj porez neće biti povećavan pet ili šest puta u odnosu na porez koji do sada plaćan.