Tema - Srbija

Zavisni od „uvoznih” kuvara i sobarica

Ali žale se i hotelijeri i vlasnici restorana. Fale im dobri konobari koji su otišli u svet da rade za veće dnevnice i napojnice, nedostaju sposobni menadžeri.

Kadrovska kriza u hotelijerstvu

Ovakve ocene čule su se na panel diskusiji „Kadrovska kriza kao razvojni impuls: strateški odgovori i profesionalni profili budućnosti u turizmu Srbije”. Cilj ovoga panela bio je da se, kroz dijalog predstavnika privrede, obrazovanja i institucija sagledaju ključni uzroci kadrovske krize u našem turizmu i ugostiteljstvu, kao i da se vidi kako da se ona prevaziđe. Učesnici panela su se složili da je potrebno jasno odrediti pravce delovanja nadležnih u cilju daljeg razvoja našeg turizma.

„Ključni problemi ove krize u našem hotelijerstvu i ugostiteljstvu su nedostatak kvalifikovanih, stručno osposobljenih kadrova na svim nivoima – od neposrednog ili izvršnog, to jest od onih koji direktno komuniciraju s gostima, do onog strateškog i menadžerskog. Izvor toga je u velikoj meri neadekvatan status zanimanja iz oblasti turizma i hotelijerstva i njihov tretman kao nižerazrednih u okvirima privrede i u društvu”, kaže dr Danijel Pavlović, redovni profesor Akademije za hotelijerstvo, turizam i velnes.

On smatra i da visokoobrazovani kadrovi ove branše nemaju perspektivu jedne stabilne karijere, a zbog čega se često okreću drugim profesijama. Takođe, primećen je odliv kompetentnih kadrova usled lošijih uslova rada od obećanih. Njih zamenjuje „uvoz” radne snage, prvenstveno iz Azije i Afrike. Međutim, te radnike čeka obuka i učenje jezika, kao i prevazilaženje kulturnih barijera, što sve zahteva vreme.

Sledeći problem je što obrazovanje raznih profila branše nije u skladu s potrebama turističko-hotelijerske privrede.

Pavlović još kaže da u usklađivanju nastavnih planova s potrebama privrede i trendovima u Evropi i svetu nema prave saradnje između ugostiteljsko-turističkih škola, strukovnih udruženja, turističkih organizacije i nacionalne agencije, privrednih komora.

Primećuje se da nema dovoljno fleksibilnosti u svemu tome, kao što je vidno i odsustvo spremnosti za promene kojima bismo osavremenili postojeće prilike i uskladili domaći turizam sa zahtevima tržišta.

Kako još naglašava, odliv u inostranstvo obrazovanih u tom sektoru za razna zanimanja prilično je povezan s ograničenim mogućnostima i nedovoljnom spremnošću da se sistemski i operativno deluje kako bismo zadržali postojeće domaće kadrove. A sve to loše utiče na kvalitet usluga u turizmu i konkurentnost Srbije na turističkoj mapi.

Prva predložena mera na ovom panelu za prevazilaženje postojećeg stanja i izlazak iz kadrovske krize je strateški zaokret u pristupu razvoju kadrova za turizam. U ova zanimanja treba ulagati, na isti način ili čak i pre izdvajanja novca za izgradnju turističkih objekata

Potreban je poboljšati status zanimanja u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, ali važno je i uspostaviti sistem koji će poboljšati uslove rada, omogućiti fleksibilnije radno vreme i uvoditi bonuse.

Svi se slažu, kaže Pavlović, da treba afirmisati koncept doživotnog učenja u ovom poslu, i to u neposrednoj razmeni iskustava i znanja, da stariji prenose mladima znanja, ali i obrnuto, da i iskusniji od uče o trendovima od početnika.

Atraktivni kursevi za najtraženija zanimanja

„Neophodno je da izgradimo obrazovni sistem koji se zasniva na stvarnim potrebama turističko-hotelijerske privrede, uz fleksibilni pristup nastavnim planovima i programima i unapređenje dualnog obrazovanja kroz kreativniju i efektivniju povezanost između teorijskog i praktičnog učenja”, kaže Pavlović dodajući da je zaokret moguć samo uz usklađeno delovanje svih aktera u strateškom cilju daljeg isticanja turizma Srbije na mapi Evrope i sveta.

Napredak je moguće postići i organizovanjem atraktivnih kurseva za najtraženije poslove, pre svega u hotelijerskom sektoru smeštaja i ishrane. Neophodno je unaprediti i znanje nastavnog kadra.

Godišnje 3.000 zaposlenih odlazi u inostranstvo

Po podacima HORES-a oko tri hiljade zaposlenih u ugostiteljstvu svake godine odlazi na privremeni sezonski rad u inostranstvo. Istovremeno, od pet hiljada građana Srbije koji se opredeljuju za sezonski rad van zemlje, značajan deo čine upravo radnici iz sektora turizma i ugostiteljstva.