Svijet - Srbija

Zlato preteklo evro po udelu u deviznim rezervama centralnih banaka

Kako se navodi, udeo zlata u deviznim rezervama centralnih banaka dostigao je 20 odsto na kraju 2024, dok je udeo evra pao na 16 odsto, a dolar zadržao lidersku poziciju sa 46 odsto udela.

Ova promena, potvrđena u godišnjoj analizi međunarodne uloge evra, dolazi nakon višegodišnjeg talasa kupovine zlata koji su predvodile upravo centralne banke, prenosi Blumberg.

Od 2022. godine, banke su godišnje kupovale više od 1.000 tona zlata - duplo više od proseka iz prethodne decenije – čime su rezerve dostigle nivoe poslednji put zabeležene sedamdesetih godina prošlog veka.

Banka navodi da je najveći skok u tražnji za zlatom pokrenut nakon početka rata u Ukrajini kada je kapital preusmeren iz zapadnog finansijskog sistema ka "sigurnim utočištima" poput zlata, a rastuće stope inflacije i strah od novih sankcija dodatno su podstakli ovaj trend.

Posebno izražen porast udela zlata u deviznim rezervama zabeležen je kod zemalja koje imaju bliže geopolitičke veze sa Kinom i Rusijom, navodi ECB.

Kupovine su se intenzivirale uprkos globalnom rastu kamatnih stopa, što je nekarakteristično za zlato koje ne donosi prinos, ali je u ovom slučaju poslužilo kao zaštita od sistemskih rizika.

Cena zlata udvostručila se od kraja 2022. godine, a sada se kreće oko 3.380 dolara po unci. Ova rekordna vrednost dodatno je podigla nominalni udeo zlata u globalnim rezervama, potiskujući evro i signalizirajući promenu u strukturi međunarodnih finansijskih tokova, prenosi Tanjug.