Aktuelno - Srbija

Obavezno navođenje zemlje porekla sa meso i prerađevine

Iako isticanje upečatljive etikete „100 odsto iz Srbije” nije obavezno, stručnjaci očekuju da će sve kompanije koje ispunjavaju kriterijume iskoristiti ovu mogućnost jer su i ranija iskustva pokazala da potrošači rado biraju domaću robu pokazujući na taj način društvenu odgovornost, posebno u ekonomski kriznim vremenima.

Još jedna od novina koju je objavilo Ministarstvo poljoprivrede jeste da će novim pravilnikom o obeležavanju biti ukinuta grafička oznaka koja se primenjuje od aprila 2022. godine za meso i proizvode od mesa koji su poreklom iz Srbije. Do sada je uslov za korišćenje ovog žiga bio da je više od 50 odsto glavne sirovine u prerađevinama poreklom iz naše zemlje.

Ta oznaka bila je isticana na vidljivom mestu neposredno pored izloženog mesa i proizvoda od mesa (ili uz cenu) i morala je da bude najmanje iste veličine kao i cene.

Inače, istraživanje koje je sprovedeno neposredno pre uvođenja te oznake pokazalo je da kupci žele da kupuju meso proizvedeno u našoj zemlji, a jedan od razloga je i garancija da je takav proizvod „non GMO”.

Sada će nova, jedinstvena oznaka „100 odsto iz Srbije” važiti za sve proizvode, pa i meso, s tim što će za uvozno (sveže ili smrznuto) ovoga puta zemlja porekla morati da bude jasno i vidljivo istaknuta.

Da li mesna industrija i proizvođači dugoročno mogu da očekuju korist od ove mere? Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS), kaže da je ovo pozitivna odluka države da i na ovaj način pomogne proizvođačima mesa i proizvoda od mesa. Aktuelna situacija je dosta specifična. Ovo je svakako korak ka uređenju tržišta i za proizvođače i za potrošače koji će znati na šta daju svoj novac – ističe naš sagovornik. On dodaje da oznaka nije obavezujuća, ali ko je od proizvođača bude koristio i istakao na ambalaži moraće da dokaže i da stoji iza toga.

Budimović naglašava da je ovde poenta u isticanju porekla sirovine i da će se tolerisati samo dva odsto sastojaka stranog porekla, što se u mesnoj industriji može odnositi na začinski deo.

– Sada skrećemo pažnju prvenstveno na sirovinu, što je vrlo specifično. I najviše se odnosi na sveže meso, jer smo imali primere da se uveze zamrznuto meso i prodaje kasnije u manjim trgovinama kao sveže. U radnjama smo imali nekakve knjige sa spiskom mesa koje se prodaje i poreklom, ali tu mogućnost da se informišu potrošači gotovo da nisu koristili. Sada će trgovci ovo morati jasno da navedu, a na kupcu je da odluči i da izabere – kaže Budimović.

Da žigovi o poreklu imaju smisla, dokaz je i nedavna najava Brisela da Evropska unija planira uvođenje obavezne oznake „Proizvedeno u Evropi” („Mejd in Jurop”) kako bi oživela domaću industriju. Kako je najavljeno, cilj je jačanje evropske ekonomije i podsticanje visokokvalitetnih radnih mesta, kao odgovor na geopolitičke izazove i potrebu za ekonomskom nezavisnošću. Analitičari su komentarisali da je ovo neka vrsta dogovora na politiku „kupujte američko”. U njihovom slučaju predlog je da se obeležava neprehrambena roba široke potrošnje zbog bolje kontrole kvaliteta i sigurnosnih standarda. Plan je da ovo bude obavezujuće za sve članice, a svi proizvodi bi morali da imaju istaknutu zemlju porekla, odnosno zemlje proizvodnje ili treće zemlje. Evropska komisija, koja je predložila ovu odredbu, saopštila je da bi se obaveznim označavanjem porekla robe lakše pratio put proizvoda od fabrike do krajnjeg potrošača.

– Iz ovoga vidimo da takve mere ne mogu biti kritikovane, apsolutno je dozvoljeno u marketingu promovisati svoj proizvod koji ima određeni kvalitet, po nečemu je izuzetan. Takve primere imamo i u okolnim zemljama, Evropi, celom svetu. U Italiji, Grčkoj, Nemačkoj… S tim što ćemo mi sada, kada je reč o mesnoj industriji, imati čitavu paletu proizvoda koji su od domaće sirovine, s dodatnim kvalitetom da su nastali od životinja koje nisu hranjene GMO hranom – kaže Nenad Budimović.