Aktuelno - Srbija

Počelo odlaganje otplate kredita

Banke u Srbiji od juče mogu da odobravaju odlaganje otplate kredita građana, rekao je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Upravni odbor Udruženja banaka Srbije je preporučio svim bankama da se uključe u program dvogodišnjeg odlaganja otpate kredita građana, ali je zatražio od centralne banke dodatna tumačenja kako će se obračunati učešće mesečne rate u zaradi korisnika kredita.

Šoškić je objasnio da je NBS ukinula dosadašnje ograničenje da rata ne može biti veća od 30 odsto zarade, odnosno 50 odsto za stambene kredite, i da će ubuduće banke realnije procenjivati kolika je kreditna sposobnost dužnika.

Prema novim propisima centralne banke, banke će na osnovu iznosa potrošačke korpe obračunavati mesesečne rate kredita građana.

To znači da će rata biti obračunata prema iznosu zarade, umanjene za vrednost mininamalne potrošačke korpe za jednog člana domaćinstva.

Ceo preostali iznos korisnik kredita će moći da koristi za otpalu kredita, ali banke nisu obavezne da ugovoraju taj maskimum, već će od slučaja do slučaja procenjivati kreditni rizik.

Šoškić je istakao da ne postoji opasnost da odložena otplata kredita utiče negativno na inflaciju, jer je onemogućeno da se građani koji budu koristili te olakšice dodatno zadužuju.

"Program je dobrovoljan i teško je proceniti da li će svi koji imaju pravo da odlože otplatu kredita to i iskoristiti", rekao je guverner.

On je podsetio da je NBS već obezbedila kreditne olakšice i za privredu jer se kao rizične pozajmice neće knjižiti ona zaduženja koja se tri meseca zaredom otplaćuju, a do sada je uslovi bio redovna otplata šest rata.

Novi način klasifikacije kredita će se primenjivati od jula, ali banke, kako je rekao Šoškić, već sada imaju mogućnost da ublaže procenu rizika dužnika.

Šoškić: Realnija procena kreditne sposobnosti građana

Guverner je rekao da je jedna od mera centralne banke za podršku programu restrukturiranja kreditnih dugova građana - realnija procena sposobnosti klijenata da izmiruje kreditne obaveze.

"Građani koji imaju nešto više dohotke imaće i veću sposobnost zaduživanja od onih koji imaju niže dohotke. To je realnost koja je dobro poznata i građanima i bankama i trebalo je da na adekvatniji način bude tretirana i u regulativi NBS", istakao je Šoškić.

Šoškić je objasnio da se pri proceni kreditne sposobnosti klijenta ne uzima više samo odnos mesečne rate u odnosu na primanja već odnos mesečne rate prema primanjima umanjenim za iznos potrošačke korpe.

On je napomenuo i da sve mere NBS za podršku programa restrukturiranja kreditnih zaduženja građana i privrede stupaju na snagu odmah.

Upitan da li će reprogram kredita građana zbog eventualnog rasta potrošnje stvoriti inflacione pritiske, on je istakao da bi teoretski gledano sredstva oslobođena reprogramom mogla otići u potrošnju, ali da se još ne zna koliko će biti obim tih sredstava, odnosno koliko će se građana odlučiti za tu meru.

Guverner je istakao da se radi o građanima kojima je platežna sposobnost ugrožena, odnosno koji nisu bili u mogućnosti da redovno otplaćuju obaveze, pa bi pre trebalo očekivati da taj novac ode na redovnije izmirivanje obaveza prema banci, a ne na potrošnju.

On je podsetio i da građani koji koriste reprogram ne mogu da se dodatno zadužuju, dok bitno ne poprave platežnu sposobnost, zbog čega su eventualni pritisci sa strane tražnje pod kontrolom, a centralna banka će, prema njegovim rečima, budno pratiti šta se dešava.

Šoškić je naveo i da je NBS, takođe, donela odluku da potraživanja banaka prema građanima i preduzećima koja kasne u otplati, odnosno imaju problematične kredite, posle tri redovno izmirene rate mogu izaći iz kategorije problematicnih kredita i biće smanjena obavezna rezervacija banaka za tu kategoriju kredita.

"Mi smo već napravili korak u olakšavanju restrukturiranja dugova preduzeća, ali smo svakako pozitivni prema inicijativama koje mogu doprineti stabilizaciji finansijskog sistema bez ugrožavanja realizacije osnovnih ciljeva NBS", rekao je guverner.