Aktuelno - Srbija

Stručna i tehnička pomoć Svetske banke

Posebni savetnik ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja dr Milan Punišić i v.d. direktora Republičke agencije za prostorno planiranje mr Dragan Dunčić, primili su danas u Vladi Srbije predstavnike Svetske banke.

Teme sastanka su bili zakonski okviri prostornog planiranja,  planirane reforme pravne regulative u ovoj oblasti, načini sprečavanja nelegalne gradnje uz poštovanje postojećih zakona.

Dr Punišić je predstavnike Svetske banke upoznao sa značajem Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene transnacionalnog gasovoda “Južni tok“, koja je doneta na predlog Ministarstva  prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, s obzirom da navedena Uredba predstavlja osnov za preduzimanje daljih koraka u cilju donošenja Zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje transnacionalnog gasovoda “Južni tok”.

Ministarstvo će i u narednom periodu biti otvoreno za saradnju sa Svetskom bankom i svim ostalim relevantnim finansijskim institucijama s ciljem pronalaženja prioriteta koji bi doveli do  unapređenja uslova poslovanja i privlačenja stranih investicija u našu zemlju, istakao je dr Punišić.

Svetska banka će nastaviti da kroz pružanje tehničke i stručne pomoći, putem aktivnog dijaloga podržava reforme u oblastima planiranja i izgradnje.

Privredni rast Srbije od dva posto u 2013.

Srbija će u ovoj godini, prema projekcijama Svetske banke (SB), zabeležiti pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva posto, što je najgori rezultat u regionu jugoistočne Evrope, dok se u narednoj godini očekuje rast od dva posto, saopštili su danas predstavnici te međunarodne finansijske institucije.

U narednoj godini rast će biti ostvaren, uglavnom zahvaljujući ubrzanju izvoza Fiata i njegovih dobavljača, kao i poljoprivredne proizvodnje, naveli su analitičari SB ocenjujući da će u 2013. godini u Srbiji biti ostvaren i manji neto rast zaposlenosti, zahvaljujući rastu privatnog sektora.

Kako je istaknuto, pad BDP-a u 2012. u Srbiji uzrokovan je brojnim nepovoljnim okolnostima - ledenim talasom početkom godine, sušom tokom leta koja je smanjila poljoprivrednu proizvodnju za više od petine, kao i činjenicom da se radilo o predizbornoj godini. Zbog toga je moguće da rast u narednoj godini bude i veći od dva posto jer je ova godina obilovala vanrednim okolnostima.

Vodeći ekonomista Svetske banke Željko Bogetić istakao je, predstavljajući redovni ekonomski izveštaj za jugoistočnu Evropu, da bi zemlje regiona pri formulisanju svojih ekonomskih politika morale, pre svega, da se posvete smanjenju budžetskih deficita, javnog duga i docnji u javnom sektoru. Neophodno je, takođe, ubrzavanje strukturnih reformi radi otvaranja novih radnih mesta, a to podrazumeva poboljšanje investicione klime, reformu tržišta rada i jačanje socijalne zaštite, rekao je Bogetić.

Prema njegovim rečima, potrebno je i da zemlje jugoistočne Evrope finansiraju svoje investicije iz izvora kojima se neće stvarati dodatni dugovi, kao što su strane direktne investicije, koncesije i javno-privatna partnerstva.

Zemlje regiona su male, otvorene ekonomije pod velikim uticajem kretanja u evrozoni, koja je sada u recesiji što ima negativan uticaj i na jugoistočnu Evropu, naveo je Bogetić i dodao da se uticaj ostvaruje putem kanala trgovine, priliva doznaka i stranih direktnih investicija.

Bogetić je naglasio da je u 2012. godini region zahvatio drugi talas recesije, posle dve godine ekonomskog rasta, pre svega zbog negativnih kretanja u industriji i poljoprivredi, a Srbija će zabeležiti najveći pad BDP-a od dva posto.

Sa drugim talasom recesije nastavlja da raste nezaposlenost u zemljama regiona, a u Srbiji i Bosni i Hercegovini mnogo je veća u 2012. nego što je bila u 2008. godini, pri čemu je u Srbiji stopa nezaposlenosti skočila za 11 procentnih poena, što je gubitak radnih mesta bez presedana, navedeno je u izveštaju Svetske banke.

U Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori javni dug je previsok, zbog čega će te zemlje morati da ulože posebne napore kako bi izvršile fiskalnu konsolidaciju i zadržale poverenje kreditora. Prema rečima Bogetića, te zemlje morale bi da snize javni dug na održivi nivo između 30 i 40 posto BDP-a.

Što se tiče stanja u finansijskom sektoru, on je naveo da ranjivost zemalja regiona potiče od visokog nivoa problematičnih kredita (NPL). Bogetić je napomenuo i da postoji značajan rizik od novog udara cena hrane, a već visoke cene tih proizvoda dostigle su rekordne nivoe u 2012. godini najvećim delom zbog suše zbog čega su najugroženija siromašna domaćinstva.