Berze - Srbija

Uskoro i Barter berza u Srbiji

Od prvog oktobra, kako je planirano, počeće s radom prva Berter berza u Srbiji, a potom za desetak dana, kako nas uverava njen direktor Radoje Božić, krenuće i prvi poslovi, od kojih se očekuje da poboljšaju razmenu dobara i usluga između firmi, ali bez novca.

Sistem bartera liči na našu tradicionalnu trampu, ali je, upozorava Božić, mnogo više i šire od puke razmene dobara između dva partnera. Što je duži lanac onih koji su u tom sistemu ponude i tražnje robe i usluga to je sistem bartera uspešniji i delotvorniji.

Suština celog sistema, koji razvijeni svet poznaje kao dopunu uobičajenim trgovinskim i kupoprodajnim odnosima, jeste u tome što se firme zainteresovane za razmenu svoje robe ili usluge pojavljuju s ponudama na berzi i posredstvom nje nalaze partnere spremne da uđu s njima u posao. Da menjaju robu za robu ili, kao što je recimo slučaj u građevinarstvu, da učestvuju u zajedničkom poduhvatu, recimo, gradnji stanova ili poslovnog prostora.

Na pitanje, da li na toj berzi mogu da se pojave i firme iz sive zone i nije li to dobar način da se izbegne plaćanje poreza, Božić kaže da su on i 30 renomiranih firmi u Srbiji, koje su u upravljačkom telu Berze, preuzeli CYCLOS-ov softver, pravila rada i procedure svetske asocijacije Barter berzi – IRTA.

Svaki potez na Berzi je pod kontrolom i pošto je oslonjen na bankarski i poreski sistem, preko identifikacije učesnika, niko ko ne radi „na belo” ne može ni da pristupi berzi i da na njoj posluje.

Ta berza, ističe naš sagovornik, nije mogla kod nas da se pokrene sve dok nije ustrojen i uhodan Centralni registar nekretnina koje su osnov, obezbeđenje (kolateral) za svaki posao koji se započne na Berzi.

To, drugim rečima znači, da se za svaku transakciju na Berzi mora garantovati nečim što je upisano kao imovina u centralnom registru, ali, kolateral mogu biti i druga osnovna sredstva, hartije od vrednosti ili utrživa roba. U slučaju da nešto „krene po zlu” da se partneri i sama Berza mogu namiriti.

Najveća prednost berzi ovog tipa u odnosu na ostale je što se na njima može, bez novca, ponuditi sve što ima realnu vrednost na ovom svetu – od hartija od vrednosti do robe i usluga u najširem smislu te reči. Dovoljno je na stranu ponude u Berzi staviti, recimo, rezanu građu koja može da se iskoristi u građevinarstvu.

Posredstvom Berze javljaju se partneri koji će umesto novca za tu građu platiti kvadratima buduće zgrade, a dok posao ne bude okončan Berza vlasniku građe odobrava beskamatni zajam da on završi za sebe neki posao. Plati, recimo, trupce ili zarade radnicima. Usluga Berze košta učesnike od jedan do tri odsto u zavisnosti od vrednosti posla.

Primera je (vidi grafiku) veoma mnogo, a sistem je u svetu dobro uhodan i razvijen. Božić iznosi podatak američkog ministarstva trgovine, koji je objavljen na nemačkoj mreži (e), da je 2012. u SAD posredstvom Bartera razmenjeno robe u vrednosti devet triliona dolara. Prema njegovoj proceni u Srbiji bi već sledeće godine, kada se Berza uhoda, ukupan promet mogao biti bar tri milijarde evra.

Da barter nije samo „privilegija” velikih i razvijenih zemalja poput Amerike, Božić navodi i veoma pohvalan primer turske barter berze koja je za veoma kratko vreme preuzela čak 27 odsto ukupne trgovine te velike zemlje. Inače, Turska je pomogla i održava bosanskohercegovaču berzu (www.bhbarter.ba) koja spada među bolje u regionu.

Dobrodošle kompenzacije

Kao dobrodošao primer za uspešan i lagan rad na našoj Barter berzi Božić iznosi primer ratara koji se bave proizvodnjom žitarica. Njima je dovoljno da preko Kompenzacionog fonda Srbije u Novom Sadu, na osnovu svoje robe, dođu do njegovih hartija od vrednosti i da se s njima pojave u Berzi.

Da ih njoj ponude u zamenu za gorivo, seme, mineralna đubriva ili poljoprivredne mašine… dok bi se jedan deo po izboru davao i u novcu ili odobravanjem kredita… I cela ta poslovna procedura ne bi smela da traje duže od tri meseca, a može se završiti i za par dana ili sedmica, tvrdi Božić.