Ekonomija - Srbija

Inflacija niska i stabilna

Tokom prošle godine investicioni krediti u Srbiji povećani su 2,5 puta u odnosu na 2014. dok su strane direktne investicije dostigle 1,8 milijardi evra.

Od kada je 2013. Narodna banka počela da smanjuje referentnu stopu, kamate na dinarske kredite privatnom sektoru pale su za 10,1 odsto, dok je repo stopa u tom periodu snižena za 7,5 procenata. Pale su i kamate na evre i to za 2,8 odsto, što je posledica pada euribora - izjavila je juče Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije.

Ona je podsetila da je inflacija u Srbiji već više od dve godine "niska i stabilna" na nivou od oko dva odsto i da je uporediva sa inflacijom u evropskim zemljama. To je ispod nivoa zacrtanog inflacionog cilja od četiri plus, minus 1,5 odsto, ali Tabaković kaže da je spremna da bude guvernerka koja je imala nižu inflaciju od ciljane, što je, kako je navela, trenutno slučaj sa 80 odsto guvernera centralnih banaka.

Ipak, s obzirom da je viša inflacija teško dostižna, NBS razmatra u kom trenutku treba revidirati zvanični cilj, to jest sniziti ciljanu inflaciju. O tome je, kako je dodala guvernerka, već razgovarala sa šefom misije MMF-aDžejmsom Roufom.

NBS sada očekuje da će se inflacija vratiti u trenutno ciljani koridor krajem ove ili početkom naredne godine, posle čega će se kretati na nivou od oko tri odsto. To je sporiji povratak u očekivani okvir nego što je NBS ranije predviđala, a uzrok je ponajviše pad cena nafte na svetskom tržištu. U decembru je međugodišnja inflacija bila samo 1,5 odsto. "NBS neće gurati inflaciju nagore depresijacijom dinara", uverava Tabakovićeva.

Kako su istakli u NBS, projekcije o rastu inflacije zasnovane su na očekivanju centralne banke da će cena nafte do kraja godine porasti sa trenutnih 30 na 40 dolara po barelu, "ali i na relativno visokom doprinosu investicija" rastu cena. S druge strane, pad inflacije u EU utiče i na zauzdavanje rasta cena u Srbiji.

Osvrnuvši se na kretanje kursa u januaru, to jest na pad dinara praćen velikim intervencijama NBS u cilju sprečavanja naglog većeg obaranja domaće valute, Tabakovićeva je ponovila da se radi o sezonskoj pojavi zbog kupovine energenata, ali i "zbog toga što su banke zbog nalaza specijalnih dijagnostičkih studija morale da obezbede dodatna rezervisanja, zatim zato što su htele da ojačaju svoje devizne pozicije, a ima i zahteva za iznošenjem profita iz zemlje".

U tom kontekstu, u NBS su istakli da je tokom prošle godine ukupan odliv takozvanih portfolio investicija (ulaganja stranih investitora u hartije od vrednosti u Srbiji - uglavnom obveznice) bio 280 miliona evra i da je intenziviran pred kraj godine. Vodeći razlog je bila odluka američke centralne banke FED-a sredinom decembra da podigne kamate na dolare, što je američke hartije učinilo privlačnijim za investitore. To je najviše pogodilo tržišta u razvoju poput srpskog, gde je rizik ulaganja znatno veći, pa su investitori povlačili deo sredstava da bi ih preselili u SAD.

Ipak, u NBS tvrde da je relativno gledajući, Srbija prošla bolje nego druge zemlje. Konačni podaci za januar još nisu spremni, ali iz centralne banke poručuju da je sigurno da odliv kapitala nije ubrzan.