Ekonomija - Srbija

Kriza u Nemačkoj pogađa našu zemlju

To direktno dovodi do rasta broja prekobrojnih radnika, pa „Samostalni sindikat metalaca Srbije” upozorava na izazove sa kojima se suočavaju fabrička postrojenja u ovom sektoru, ali i na posledice koje takvi poremećaji imaju po zaposlenost.

Tokom prošle godine, čak 12.640 radnika bilo je upućeno na plaćeno odsustvo, uz naknadu od 60 odsto zarade, navode u ovom sindikatu, i to u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana. Podsećaju i da je ovakva praksa u 2025. rezultirala otpuštanjem više od 6.000 radnika.

Posle nedavnog sastanka sa predstavnicima vlade, sindikat je zatražio od države da preduzme hitne i sistemske mere kako bi se radnicima pogođenim krizom u automobilskoj industriji obezbedila stvarna, a ne deklarativna zaštita. Ekonomisti podsećaju da je Srbija napravila uslove da privuče kompanije iz Nemačke, pre svega, u auto-industriji, ali i da promene koje se trenutno događaju ne zavisi od nas iako jesu normalan proces. Fabrike koje proizvode delove za automobilski sektor rade za normu, po porudžbini. Taj model rada više ne može da funkcioniše besprekorno, smatra prof. Ljubodrag Savić s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jer je auto-industrija u krizi, a ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike.

– Srbija više ne treba da ulaže u firme koje rade kao komponentaši za auto-industriju, već u fabrike koje će „graditi” gotove proizvode. Ovo što se trenutno dešava nije novost, treba svi da znamo da tržišna privreda ipak ne daje garancije za zaposlenje, već nam poručuje da treba sami sebe da obrazujemo i tražimo novi posao, ako bez njega ostanemo. Tako da, u slučaju otkaza i zatvaranja neke fabrike, ne treba se oslanjati samo na državu, iako ona često traži rešenje za one s otkazima. Srećom, oni zasad, ipak, nisu masovni u Srbiji – navodi prof. Ljubodrag Savić.

On smatra da koncept po kome naša zemlja funkcioniše, a to je davanje subvencija stranim ulagačima, otvaranje komponentaških i stranih fabrika niskog nivoa finalizacije proizvoda treba i dalje da bude zastupljen, ali ne sme više da bude osnovni koncept.

– Ipak, država mora da se okrene modelu decentralizacije koje je imala SFRJ. Neki će me sada kritikovati, ali treba podsetiti da je i posle rata Jugoslavija uspela da napravi indystriju u kojoj bih, sada i bez razmišljanja, mogao da navedem 20 brendova i to svetskih, a ne lokalnih. Mi smo tu industriju uništavali od 90-ih pa naovamo, a baš oni koji loše govore o subvencijama danas nisu tada imali sluha da neke od tih fabrika sačuvaju – objašnjava prof. Savić.

Zato država mora da se vrati tom pređašnjem modelu idustrijske proizvodnje, smatra on, dodajući ipak da to ne bi moglo više da bude u duhu masovne proizvodnje.

–. Na primer, SFRJ je počela od zanatskih nasleđenih radionica, pa napravila vrhunske brendove, i fabrike sa 10.000 do 15.000 radnika, čija se proizvodnja najvećim delom izvozila, gde su se pravili gotovi proizvodi, a ne komponente. Ako bi postojala ideja da se sada tako nešto započne, to bi svakako bio težak posao, jer nema novca, a verovatno ni dovoljno stručnih niti manuelnih kadrova za sve to. Ipak od nečega se početi – zaključuje prof. Savić.