Ekonomija - Srbija

Majsko trošenje države povećalo deficit i javni dug

Minus u državnoj kasi u prvih pet meseci dostigao je 236,4 milijarde dinara, što je oko dve milijarde evra, dok je javni dug samo u maju porastao za oko 2,2 milijarde evra i tako dostigao 26,79 milijardi evra – 57,2 odsto BDP-a.

O kolikom trošenju države se radi vidi se i iz toga što je prvobitnim budžetom predviđen minus od samo 20,2 milijarde dinara, a rebalansiranim s kraja aprila 348 milijardi dinara. Znači, država je već dve trećine planiranog deficita potrošila.

Ekonomisti kažu da je to očekivano zbog pandemije i svega onoga što ju je pratilo jer je država imala manje prihode, a veće rashode. U maju je počela isplata prvog minimalca i dela državne pomoći od 100 evra svim punoletnim građanima i sigurno je da će se iz sličnih razloga minus u državnoj kasi očitavati i u junskim, kao i u julskim podacima jer se ovih dana završava isplata trećeg korona minimalca.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da su s obzirom na okolnosti takvi fiskalni pokazatelji sasvim očekivani.

– Veliki je bio pritisak da se pomogne privredi i tome se bilo teško odupreti. Greh nije ni na čiju dušu. Druge zemlje su na sličan način pomagale svoje ekonomije. Privreda je pretrpela strašan udar i bez ožiljaka ne može da prođe. Skeptičan sam da će pomoć stvarno da im pomogne, a što se tiče eventualnog novog paketa pomoći, ne verujem da će ga biti. Za tako nešto potrebno je novo zaduživanje, a ono je skupo. Naš rejting još uvek nije tako dobar kao što se želi predstaviti i smatram da država neće moći previše da se zaduži – smatra naš sagovornik.

Od početka godine državni dug je veći za oko 2,8 milijardi evra, a s povećanjem javnog duga u maju za 2,2 milijarde evra njegov udeo u bruto domaćem proizvodu je uvećan za 4,8 procenata za samo mesec dana. Zvaničnici su „zacrtali” da ove godine, uprkos planiranom zaduživanju, javni dug neće biti veći od 60 odsto BDP-a.

Na kraju januara ove godine javni dug je iznosio 24,20 milijardi evra, a na kraju decembra 2019. godine 23,94 milijarde evra, što je činilo 52 odsto BDP-a.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je javni dug povećan kako bi se spasila privreda, preduzeća i zaposleni, što je opravdano. On smatra da će javni dug dostići 60 odsto BDP-a, a da će možda biti i neki procenat iznad toga i to sa sadašnjim nivoom pomoći privredi, bez dodatnih stimulansa. Očekuje da će se država još zaduživati, ukupno ove godine za 3,5 milijardi evra pa će javni dug krajem godine dostići 61,62 odsto BDP-a.

– Udeo javnog duga u BDP-u od 57,2 odsto izračunat je prema optimističkom scenariju da će pad BDP-a biti 1,8 odsto i prema tome je rađen rebalans budžeta. Ako računamo da će pad biti tri odsto, kao što kaže MMF, porast javnog duga je još veći – kaže Arsić.

MMF je pre nekoliko dana, prilikom završetka poslednje revizije aktuelnog aranžmana, vlastima poručio da zbog rizika treba rast plata i penzija ograničiti naredne godine. S tim je saglasan i Arsić, koji ukazuje da, ako se privredi da dodatna pomoć, za povećanje neće ostati para.

Ministarstvo finansija je saopštilo da su za pet meseci ostvareni prihodi u iznosu od 455,8 milijardi dinara, a rashodi u iznosu od 692,3 milijarde dinara. Samo u maju deficit je iznosio 122,4 milijarde dinara. U maju su naplaćeni prihodi u iznosu od 76 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 68,5 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 35,6 milijardi dinara i akciza u iznosu od 19,4 milijarde dinara.

Kad je reč o subvencijama, one su iznosile 41,6 milijardi dinara, a ostali tekući rashodi 44,9 milijardi dinara s obzirom na, kako se navodi, činjenicu da je sa ovih rashodnih kategorija isplaćivana pomoć privrednicima i građanima u sklopu seta mera za borbu protiv efekata pandemije virusa korona.