Privreda se oporavlja, ali manje od mogućnosti

Bez autora
Mar 21 2024

Na početku 2024. godine nastavljaju se umereno pozitivni trendovi iz druge polovine prethodne godine, ocenio je juče Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora” na predstavljanju novog broja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Bruto domaći proizvod (BDP) raste, takođe i realne zarade, inflacija usporava, a smanjuju se spoljni deficiti.

„U ovoj godini očekuje se rast privrede od tri do 3,5 odsto, što će biti ispod dugoročnog trenda od oko četiri odsto, koji je i prirodni potencijal. Inflacija će biti iznad sredine ciljnog koridora Narodne banke od tri odsto. U odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope privredna aktivnost kod nas raste brže, ali je inflacija viša. U narednim mesecima očekujemo dalje usporavanje inflacije i njen povratak u granice ciljanog koridora NBS od tri plus-minus 1,5 odsto do sredine godine. U drugoj polovini godine rast cena mogao bi da se kreće u gornjem delu ciljnog intervala, što bi rezultiralo prosečnom inflacijom u 2024. od četiri do 4,5 odsto”, naveo je Arsić.

Osnovni pokretači oporavka u 2024. godini biće rast privatne potrošnje usled realnog rasta plata i penzija, rast javnih investicija i blagi oporavak evropskih privreda. Na drugoj strani, oporavak će usporavati visoke kamatne stope, koje će kočiti domaće i strane investicije, a geopolitički rizici usporavaju spoljnu trgovinu i povećavaju varijabilnost cena primarnih proizvoda.

Očekivanja su da će NBS sredinom godine početi da smanjuje kamatnu stopu.

Arsić se osvrnuo i na investicioni plan Ekspo 2027. godine, navodeći da će time javne investicije da iznose sedam odsto BDP-a, što je dobro. Tolike investicije imaju i drugu stranu zbog visokih kamata, po kojima se za njih zadužujemo.

„Javne investicije će imati veći pozitivan uticaj ako se koriste domaći resursi, preduzeća i radna snaga. I obrnuto, ako budu više radila strana preduzeća i radnici, efekat po nas biće manji”, rekao je Arsić.

Sem toga, postoji rizik da realizacija javnih investicija, uz visok rast tekućih rashoda, poveća minus u javnim finansijama iznad planiranih 2,2 odsto BDP-a, ali on može da bude izbegnut.

Po oceni autora „Kvartalnog monitora”, u narednim mesecima očekuje se stagnacija ili blagi pad nominalnih kamatnih stopa i dodatni rast realnih kamatnih stopa. Procenjuju da će kamatne stope ostati relativno visoke u narednih godinu-dve.

Srbija, kao i većina evropskih zemalja, suočava se sa nestašicom radne snage određenih kvalifikacija, kao posledicu demografskih trendova, ali i neusklađenosti ponude i tražnje za radnom snagom. U 2024. očekujemo dalji postepeni rast zaposlenosti uz nešto snažniji realni rast prosečne zarade.

Priliv stranih direktnih investicija je usporio u 2023, ali je i dalje ostao na dosta visokom nivou. I pored ovog smanjenja, SDI su bile preko dva puta veće od tekućeg deficita platnog bilansa, što je stvorilo znatno veću ponudu od tražnje za devizama. U 2024. očekuje se dalje smanjenje priliva SDI. Na to će uticati očekivani spor privredni rast u zemljama EU, odakle dolazi najveći deo SDI u Srbiju, još uvek visoke kamatne stope, smanjenje poreskih podsticaja za investiranje u inostranstvu preduzeća iz EU, ali i rast troškova poslovanja u Srbiji (relativno visok rast zarada i cene energije u evrima), kao i nedovoljna ponuda nekih kategorija radne snage.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik