Ekonomija - Srbija

Region otporniji na krizu nego 2008, posebno Srbija

Finansijska pozicija i perspektive zemalja Centralne i jugoistočne Evrope u pogledu očekivanog razvoja nakon pandemije Kovid-19 je nesporno jača nego posle globalne finansijske krize 2008, smatra Ðanluka Salseći, direktor međunarodne istraživačke mreže Inteza Sanpaolo grupacije, ističući Srbiju kao posebno pozitivan primer.

"Naime, u poslednjih nekoliko godina, javni i eksterni računi su se osetno popravili u celom regionu. Primera radi, u Srbiji je udeo javnog duga u BDP-u opao sa skoro 70 odsto u 2015. godini na oko 52 odsto u prvom kvartalu ove godine, a udeo spoljnog duga u BDP-u sa 73,5 odsto sveden je na blizu 61,9 odsto”, ukazuje Salseći.

U isto vreme, kako dodaje, udeo problematičnih kredita u Srbiji u ukupnim kreditima je drastično opao u bankarskom sektoru, sa preko 20 odsto u 2015. godini na impresivnih pet odsto u ovom trenutku.

"Problematični krediti će se sigurno povećati zbog recesije, kao i u celom regionu Centralne i istočne Evrope i Jugoistočne Evrope, ali je ekonomija zemlje sada mnogo otpornija na eksterne šokove nego pre deset godina", kaže Salseći u intervjuu za Magazin biznis.

Napominje da su ekonomije Zapadnog Balkana još u ranim fazama pristupanja Evropskoj uniji, pa je, smatra, njihova pozicija utoliko složenija.

Prema njegovom mišljenju, sasvim je izvesno da će budući globalni smer trgovinskih i investicionih aranžmana biti promenjen, što znači da će to uticati na ekonomsku perspektivu izvozno orijentisanih ekonomija u regionu CIE i JIE, i posebno na Zapadnom Balkanu.

"Ali, u tom kontekstu posmatrano, s obzirom na još uvek nisku cenu rada u regionu, zemlje Zapadnog Balkana bi mogle da osete pozitivne efekte mogućeg izmeštanja dela zapadnoevropske prerađivačke industrije iz azijskih u evropske proizvodne centre, nakon pandemije Kovid-19", dodaje Salseći.

U prilog tome navodi da se priliv stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu pre pandemijske krize kretao oko 12,7 milijardi evra, a vrednost trgovine sa EU oko 55 milijardi evra.

"Zapadni Balkan se, zapravo, sve više integriše u globalne lance vrednosti preko kompanija iz EU, a posebno Nemačke”, primećuje Salseći.

Ističe da će negativni efekti pandemije biti posebno snažni u Evropi, te da Međunarodna istraživačka mreža Inteze Sanpaolo očekuje pad stope rasta BDP-a za 5,8 odsto u regionu CIE i JIE.

“U okviru toga će ekstremni pad biti u sledećim državama: oko minus 8,5 odsto u Slovačkoj i Sloveniji među zemljama CIE, i minus 9,6 odsto u Hrvatskoj u regionu JIE”, precizira Salseći.

Nakon toga će, kaže, uslediti oporavak od oko 4,3 procenta u 2021. godini, ali će ostati negativan kumulativni uticaj od oko 1,5 odsto u dvogodišnjem periodu.

Ocenjujući da su države regiona pojedinačno donosile odlučne fiskalne mere za spas svojih ekonomija, Salseći podseća da su se u pružanje pomoći uključili i MMF i Svetska banka, kao i međunarodne finansijske institucije, među kojima su EBRD i EIB.

"U Evropi, sredstva EU su stavljena na raspolaganje zemljama članicama EU iz regiona CIE i JIE, kao i zemljama Zapadnog Balkana koje nisu članice - kandidatima kao što je Srbija i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU kao što je Bosna. EK zajedno sa EIB, obezbedila je u aprilu paket od 3,3 milijarde evra za pokrivanje zdravstvenih potreba vezanih za virus korona i socioekonomski oporavak posle pandemije i najavila da će podržati evropsku agendu Zapadnog Balkana ekonomskim i investicionim planom za region. Očekuje se da će plan biti predstavljen krajem 2020. godine”, naveo je Ðanluka Salseći.