Ekonomija - Srbija

Srpske finansije treći put na proveri

Sastancima stručnjaka MMF-a i Vlade počela je treća revizija trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti. Razgovori šefa Misije i srpskih ministara počinju od ponedeljka, o sprovođenju dogovorenog plana za oporavak naše privrede, o budžetu, a pregovaraće se o povećanju plata i penzija.

Međunarodni monetarni fond Vlada dočekuje s rezultatima kakve gotovo niko nije očekivao. Minus u državnoj kasi umesto gotovo šest odsto do kraja godine verovatno će biti tri i po procenta. Bolja je naplata poreza, javna preduzeća i agencije više novca uplaćuju u budžet, uvedena je akciza na struju, kasne javne investicije...

Samo na smanjenju plata u javnom sektoru i penzija uštedelo se 400 do 450 miliona evra. I tačno godinu dana od te odluke Vlada za pregovaračkim stolom sa MMF-om pokreće pitanje povećanja primanja.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da je ta restriktivna mera bila privremena, a o tome da li je došlo vreme da se delimično povećaju plate i penzije oceniće Misija u razgovorima s Vladom.

"Ali pada nam izvoz ponovo, stagnira industrijska proizvodnja, ali razlog tome je pomanjkanje izvozne tražnje, pao je izvoz u Rusiju i u okruženje jer je kriza još uvek i unutrašnja tražnja je slabašna. E ta unutrašnja tražnja mora da se podrži, a jedan način je da se koriguju plate i penzije", kaže Kovačević.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić očekuje da će se najverovatnije postići dogovor o određnom povećanju plata i penzija.

"Ono neće biti veliko možda ni za sve zaposlene u javnom sektoru, važno je da to povećanje bude toliko da ne ugrozi fiskalnu konsolidaciju i da se ukupni troškovi rada u javnom sektoru smanjuju u narednim godinama. A to će se postići time što će procenat smanjenja broja zaposlenih biti veći od povećanja plata", objašnjava Arsić.

Na primer – plate i penzije u proseku veće za dva odsto značile bi dodatni trošak od 16 milijardi dinara.

Da li će tako i pisati u budžetu za narednu godinu, stručnjaci kažu zavisiće od toga da li će Vlada uspeti da ubedi MMF da ima dobar plan da deficit dogodine bude još manji, da će ubrzati privatizaciju i restrukturiranje javnih preduzeća.