Ekonomija - Srbija

Šta svet čeka posle "lude nedelje"?

Od Njujorka do Pariza, finansijska tržišta i dalje su pripravna posle "lude nedelje" završene zatišjem, ali strah za svetsku privredu podriva poverenje ulagača.

U takvom kontekstu ekstremne nervoze francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemački kancelar Angela Merkel sastaju se u utorak u Parizu da bi razgovarali o upravljanju privredom u zoni evra.

Investitori očekuju da francusko-nemački duet - stub Evropske monetarne unije, konkretizuje mere da se spreči da se kriza državnog duga proširi na velike zemlje, poput Italije i Španije, treće i četvrte ekonomije zone evra.

Ali, to je težak zadatak za Pariz i Berlin. Dok se finansijska tržišta zalažu za što hitnije stupanje na snagu drugog paketa za finansijsku pomoć Grčkoj, dogovorenu 21. jula, nemački parlament je u subotu upozorio da bi bilo "nemoguće" da taj plan ratifikuje na vreme. 

"Vlada Nemačke ne može da bez saglasnosti Bundestaga odluči ni o jednom centu", upozorio je predsednik Norbert Lamert. 

"Završili smo sedmice kako smo je i počeli: neizvesnošću o snazi zone evra i američke ekonomije. Ništa se tu ništa nije promenilo", rekao je Henri Blodžet, analitičar sajta "The Business Insider". 

"Investitori još pamte krizu iz 2008. kako njihov novac odlazi u dim", rekao je Fransoa Dien iz CM CIC. "Strah i je obuzeo i tako će se nastaviti," dodaje on. 

Ove nedelje počela je gromoglasno: istorijskom odlukom agencije Standard&Purs o degradaciji kreditnog rejtinga Sjedinjenih Američkih Država, što je izazvalo sumnju u sposobnost te zemlje da otplati svoje dugove. 
U sredu, posle dva dana oporavka deonica, talas panike zahvatio je berze posle špekulativnih glasina o solventnosti Francuske i zdravlju francuskih banaka.

Investitori strahuju da će se kriza evropskog finansijskog sektora izvesti u Sjedinjene Države pošto su zapadne banke međusobno povezane. 

Francuska banka Sosijete ženeral koja je bila predmet glasina o stečaju, igra ključnu ulogu u tržištu derivata akcija - finansijskih proizvode koji omogućavaju finansijskim institucijama u razvijenim zemljama da se zaštite od pada berze, piše "Njujork tajms!.

Kao rezultat, destabilizovan je ceo globalni finansijski sistem. 

"Mi smo na početku nove i drugačije oluje, ovo nije ista kriza kao 2008. godine", ocenio je predsednik Svetske banke, Robert Zelik. 

Sa Grčkom i Portugalom savldanim dugom i drugim zemljama kojima to preti, a bez mogućnosti devalvacije, "izazov s kojima se suočava zona evra mogao bi da bude najvažniji", rekao je on u intervjuu objavljenom u subotu u australijskom nedeljniku "The Weekend Australian Magazine". 

Italija, koja je u fokusu rejting agencija, ne revidira "za sada" svoju prognozu privrednog rasta posle donošenja novog plana u petak za prinudnu štednju 45 milijardi evra za dve godine, rekao je subotu ministar privrede Đulio Tremonti. 

S druge strane Atlantika, američki predsednik Barak Obama je priznao da se njegova zemlja suočava sa "veoma teškim ekonomskim izazovima: ...odgovor Vašingtona je nedavno bila stranačka podela i blokada koje su podrile poverenje javnosti i ometaju naše napore za ekonomski rast", rekao je on u subotu. 

"Ono što se dešava je kriza vlade", ukazao je analitičar Džo Vizental, žaleći zbog napetosti i razlika medju evropskim liderima i nedostatka političkog konsensusa u Sjedinjenim Državama. 

"Panike i tržišne oscilacije ilustruju slabost poverenje investitora u zapadnom svetu", kritikovala je u subotu kineska agencija Hsinhua. Peking je najveći strani poverilac SAD.

Ministri ekonomije zemalja Jugoistočne Azije su u subotu rekli da kriza zone evra ugožava rast njihovih privreda. 
Centralne banke - ECB u Evropi i Federalne rezerve (Fed) u SAD su, međutim, izašle iz svoje uloge preduzimajući vanredne mera kao što su otkup državnog duga - ECB i nove subvencije - Fed. 

Jedini problem je to što su "tržišta shvatila da ako se situacija pogorša, ne treba da se oslanjaju na svoje vlade", kaže Džo Vizental. 

Međutim, da bi se umanjile pošast glasina, vlasti berze u Francuskoj, Italiji, Španiji i Belgiji su odlučile da privremeno zabrane špekulativnu prodaju akcija u padu. 

Nemačka se u vezi s tim poziva na svoj udeo u merama na evropskom nivou, ali Londonu se protive zabrani jer bi time bio teško Siti, vodeći evropski finansijski centar.