Ekonomija - Slovenija

Svakog Slovenca kriza zbog korona virusa košta 4.000 evra

Koliko će društvo i ekonomiju koštati kriza još nema preciznijih analiza, ali da je indikativna procena slovenačke Narodne banke da zemlja gubi između 20 i 60 miliona evra – dnevno. To znači da bi ova kriza mogla da košta Sloveniju između 3,7 i 8 milijardi evra. Na to treba dodati i nove troškove zbogepidemije, recimo u zdrastvu, uključujući i veće plate državnih slubenika.

"Ilustracije radi, svaki Slovenac će u džepu imati 4.000 evra manje, a BDP će pasti od šest do 16 posto. Najveći pad se očekuje u sektorima transporta, turizma i trgovine, i do 35 procenata", kaže Nikola Papak, šef predstavništva Privredne komore Srbije u Sloveniji.

Kao i u drugim zemljama i ovde će, kaže, od krize profitirati e-trgovina, energetika, telekomunikacije i bankarski sektor.

"Sektor mikro, malih i srednjih preduzeća je veoma pogođen. Prema poslednjim analizama, skoro polovina malih firmi očekuje pad od 30 odsto najmanje na godišnjem nivou. Jedna trećina očekuje i pad do 50 procenata", naveo je Nikola Papak, ilustrujući ekonomske posledice pandemije u Sloveniji.

Slovenački ministar ekonomije Zdravko Počivalšek najavio je danas da bi ova zemlja tokom maja počela s procesom otvaranja granica i ublažavanjem mera koje se tiču socijalnog distanciranja, kao i primenu novih bezbednosnih i zdravstvenih standarda u turizmu, navodi Papak u izjavi dostavljenoj Tanjugu.

Turizam u Sloveniji, objašnjava on, ima veoma značajan doprinos ukupnoj ekonomiji zemlje sa šest milijardi evra godišnje, što je negde oko 13 odsto bruto domaćeg proizvoda te nekadašnje jugoslovenske republike.

Otvaranje granica, što pre, koliko-toliko će ublažiti ogroman pad u ovom sektoru, smatra Papak i dodaje da je Slovenija počela "otključavanje" i drugih sektora.

Ponovo su, kaže, otvorene pojedine zanatske radnje, poput mehaničarskih, vulkanizerskih, zatim građevinski radovi na otvorenom, prodavnice tehničke robe.

"Od 4. maja, otvaraju se sve trgovine do 400 kvadrata, izuzev tržnih centara, frizerski i kozmetički saloni. U drugoj polovini maja očekuje se i otvaranje restorana i hotela", navodi šef predstavništva PKS-a u Sloveniji.

Realna slika o tome koliko je zaista situacija u privredi teška, po njegovom mišljenju, dobiće se u narednim mesecima.

Vlada Slovenija je, podseća, do sada ponudila dva paketa pomoći za spasavanje privrede i stanovništva u vrednosti od šest milijardi evra, a povrh toga jednu milijardu dobija od EU.

Još "na leru"

Papak ocenjuje da negativne ekonomske posledice još uvek nisu na vrhuncu jer, kako kaže, poslovi započeti u januaru i februaru, dakle pre krize, još se realizuju. "Imajući u vidu da je slovenačka ekonomija dominantno izvoznog industrijskog tipa, budući da Slovenci izvoze 80 odsto od onoga što proizvedu, u velikoj meri razvoj situacije zavisi i od oporavka EU i drugih međunarodnih tržišta", navodi Papak.