Ekonomija - Srbija

Veliki potencijal za privrednu saradnju Srbije i Grčke

U Solunu je otvorena Grčko - srpska privredna komora uz pomoć koje se stvaraju mogućnosti za mnogo bolje korišćenje Solunske luke. Iako postoje veliki potencijali, nivo robne razmene u prošloj godini nije bio veći od pola milijarde evra.

U najvećoj i Srbima najpoznatijoj ulici Ignacija u Solunu za svakog ponešto. Na Solunskoj pijaci čuje se srpski jezik od grčkih prodavaca, ali srpskog paradajza, paprike i kupusa nema.

To bi trebalo da se promeni zahvaljajući Grčko - srpskoj privrednoj komori koja je otvorena u Solunu. Međutim, organizovanog nastupa na tržištu nema, ali sada svi zainteresovani menadžeri, poslovni ljudi, znaju kome mogu da se obrate.

"Osim turizma i volje koja postoji između dva naroda, postoji i vera i ekonomski interes", navodi predsednik Komore Kostas Georgijakos.

Potpredsednik komore Goran Jović navodi da su Grci najviše zainteresovani za nameštaj i hranu iz Srbije. To su dve grane koje bi, kaže, sigurno našle svoje mesto i tržište u Grčkoj.

Iako Grčka preko svojih banaka i preduzeća koji rade na koridoru ima značajna ulaganja u Srbiji, nivo robne razmene u prošloj godini nije bio veći od 400 miliona evra.

To bi svakako moglo da se promeni boljim korišćenjem Solunske luke, čije je poslovodstvo podržalo osnivanje Grčko- srpske privredne komore.

U Solunskoj luci danas postoji srpska zona, međutim, od 350 hiljaljda kontejnera, koliki je promet ovde bio prošle godine, za Srbiju je bilo vezano samo četiri hiljade. Srpski biznismeni kažu da je razlog za to cena - luke Bar i Kopar daju povoljnije usluge. Grčko-srpska privredna komora bi to trebalo da promeni.