Energetika - Srbija

Dobit Srbijagasa u 2015. 13,7 milijardi dinara

U planovima Srbijagasa nesporno stoji da treba da se uradi interkonekcija Bugarska-Srbija, pod uslovom da se uradi i interkonekcija između Grčke i Bugarske, tako da mi možemo očekivati konkurenciju i nekih novih količina gasa i iz ovog pravca, ali ne neograničenih, a pritom treba da znamo da nam za realizaciju tog posla ukupno treba oko 300 miliona evra, izjavio generalni direktor Javnog preduzeća „Srbijagas“.

Ključna stvar za nas jeste da zadržimo strateško partnerstvo sa ruskim Gaspromom i ugovor zasnovan na naftnoj formuli koji je u naredne tri godine nemerljivo konkurentan za naše tržište.

Mi nigde i nikada nismo prenosili rizike iz trgovine gasom na svoje kupce i naš je stav da treba da razmatramo pravce snabdevanja na srednji rok, ali i da u tom periodu ne možemo očekivati konkurenciju nekog drugog gasa, osim onog koji nam stiže iz pravca Rusije.

I još nešto, Srbijagas nije nikada nijednoj školi, obdaništu niti bolnici ili bilo kojoj drugoj instituciji isključio gas, i to je jedino istina, dodao je generalni direktor Javnog preduzeća „Srbijagas“ Dušan Bajatović obraćajući se predstavnicima medija, na pres konferenciji u Beogradu posvećenoj rezultatima poslovanja u 2015. i planovima za 2016. godinu

U vezi sa interkonekcijom sa Bugarskom, direktor Bajatović je novinare upoznao sa tim da je u toku izrada Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora magistralnog gasovoda Niš-Dimitrovgrad, što je u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, da je Komisija za stručnu kontrolu nacrta plana obavila svoj deo posla i pozitivno se, uz manje primedbe, izjasnila o Planu i da je sledeći korak stavljanje tog dokumenta na javni uvid, koji će trajati 30 dana.

Srbijagasu je, kako je istakao Dušan Bajatović, od strane Vlade Republike Srbije, poverena izrada kompletne projektno-tehničke dokumentacije, i to iz sopstvenih sredstava, a u ovom trenutku može se reći da je taj posao započet i da se trenutno pripremaju dokumentacija za ugovaranje istražnih radova, elementi idejnog projekta i dokumentacija potrebna za eksproprijaciju.

On je, takođe, istakao da još nije rešeno pitanje finansiranja izgradnje magistralnog gasovoda Niš-Dimitrovgrad i da Srbijagas nema svojih sredstava koje bi uložio u ovaj posao, a reč je o iznosu od 80 miliona evra koji uključuju projektovanje i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, kao i to da projekat, sam po sebi, nije komercijalno isplativ.

Govoreći dalje o planovima preduzeća za ovu godinu, direktor je kazao da je to, pre svega, povećanje obima prodaje gasa sa 1,71 na 1,82 milijarde kubnih metara gasa, povećanje dobiti kompanije na 3,5 milijarde dinara, držanje troškova pod kontrolom, uz maksimalnu racionalizaciju, pripreme za ulazak na nova tržišta komprimovanog prirodnog i tečnog naftnog gasa u Srbiji i regionu, kao i završetak restrukturiranja kompanije.

On je takođe u prioritete u ovoj godini uvrstio i vraćanje pozitivnog imidža kompanije u srpskim medijima, uz pozitivan pristup prirodnom gasu kao energentu, i održavanje visokog stepena naplate potraživanja na nivou od 90%. Takođe, veoma važan je i završetak studije o proširenju Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.

-Javno preduzeće Srbijagas je pozitivno poslovalo u 2015. godini, ostvarena je poslovna dobit od 13,7 milijardi dinara ili 113 miliona evra, a poslovni podbilans je, u odnosu na2014. godinu povećan za gotovo pet puta.

Razlog za to je povećan obim prodaje gasa i usklađivanje cena transporta i distribucije sa prosekom cena u regionu. Broj zaposlenih se, od kada je stupila na snagu preporuka Vlade, konstantno smanjuje, a dodatnom racionalizacijom značajno su smanjeni i nematerijalni troškovi. Srbijagas je u periodu od 2008-2015. godine konvertovao potraživanja za isporučeni gas u učešće u kapitalu preduzeća u ukupnom iznosu od 300 miliona evra.

Konverzija u kapital je trajno izgubljeni novac, koji je kompanija morala da nadoknadi iz eksternih izvora, zaduživanjem kod banaka. Srbijagas je ovakvom politikom čuvao radna mesta i održavo nivo BDP-a.

Ukupna potraživanja od kupaca veća su od ukupnog duga prema bankama, koji je, zapravo, posledica neplaćanja obaveza od strane kupaca, tako da se Srbijagas zadužio umesto privrede.

U 2016. i 2017. godini dospeva najveći iznos kredita od 475 miliona evra, a našoj kompanij biće potrebna pomoć Ministarstva finansija tokom ove i naredne dve godine, da bi od 2019. godine ona mogla i sama da otplaćuje kreditne obaveze, rekao je novinarima Dušan Bajatović.

On je i ovoga puta veliki deo svog izlaganja posvetio ceni gasa koja će u 2015. biti za oko 75% niža od one koja je važila u 2012. godini, a procena je da će se cena nafte, a samim tim i gasa, u naredne tri godine ostati na približnom nivou.

- Prosečna cena na najznačajnijim evropskim habovima je za 1 dolar po hiljadu kubnih metara gasa viša od cene iz dugoročnog ugovora za Republiku Srbiju. Cena na nama najbližem habu Austrija je za 9 dolara viša bez uključivanja dodatnih troškova transporta kroz Austriju, i naravno Mađarsku, a usled pada cene gasa i velike potražnje, cena gasa na habovima će biti povećana za narednu grejnu sezonu za oko 15%, dok će u Srbiji biti niža za oko 10%.

To je jedan od razloga zašto nema većeg interesovanja trgovaca za tržište Republike Srbije, istakao je direktor Srbijagasa, navodeći pritom primer koliko zapravo u pojedinim evropskim zemljama nabavna cena gasa učestvuje u krajnjoj ceni koju plaća kupac. Veliki evropski trgovci u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji itd. u strukturi svoje cene svega oko 31-38% daju na nabavnu cenu gasa, a sve ostalo su njihovi troškovi, odnosno visoki procenti zarade.

Jedino je u slučaju Rumunije, koja ima velike rezerve sopstvenog gasa, taj procenat veoma visok i iznosi 92%, a odmah zatim sledi Srbija, gde nabavna cena sa 77% učestvuje u konačnoj ceni gasa.

Direktor je, s tim u vezi rekao, da bi ovaj procenat sigurno bio mnogo veći kada bi Srbija imala veću proizvodnju domaćeg gasa, ali i ocenio da bi dolazak svetskih trgovaca gasom na naše tržište, koje je apsolutno dobrodošlo, značilo i ulazak jedne nove poslovne politike visokih procenata zarade u gasni sektor. On je novinarima još jednom istakao prednosti dugoročnog ugovora sa Gaspromom, budući da nam ruska strana ne naplaćuje penale za nepovučene količine gasa, neravnomernost i dodatne količine koje kupujemo od njih.

Direktor je i ovoga puta napomenuo da se broj korisnika gasa povećava i da se sa padom cene u ovoj i narednoj godini, očekuje dalje povećanje kupaca. U vezi sa investicijama, on je naveo da će u periodu do 2019. godine Srbijagas završiti započete investicije u transportni sistem u iznosu od 109 miliona evra i investicije u izgradnju distributivne mreže u iznosu od 170 miliona evra.

Uz konstataciju da će Evropi do 2035. godine, imajući u vidu potrošnju i proizvodnju plavog energenta, nedostajati „još jedna Rusija“, on je rekao i to da su cene isplativosti američkog LNG-a za 70-105% više od trenutnih cena gasa u Evropi i da, bez povratka cene na 210 dolara za hiljadu kubnih metara, ne postoji mogućnost konkurencije između gasa po dugoročnom ugovoru i haba sa jedne strane i LNG-a, sa druge strane.

-Konkurencija LNG-a je itekako potrebna kao korektivna mera čime bi se izbeglo ponovno vraćanje gasa na nivo od 400 dolara pa i više za hiljadu kubika, rekao je Bajatović.