Energetika - Srbija

Energija iz drveta

Tehnički fakultet u Beču i Evropski centar za obnovljivu energiju “Bioenergy 2020” uspeli su da dobiju vodonik iz drveta a istovremeno i struju i toplotnu energiju.

Poznato je da motori sa sagorevanjem emituju ugljen-dioksid (CO2) koji je štetan po okolinu. Nasuprot tome ćelije goriva koje pokreće vodonik ostavljaju samo vodenu paru. Koliko su zaista ćelije goriva ekološke zavisi od toga kako je vodonik dobijen. Tehnički fakultet u Beču i Centar “Bioenergy 2020” razvili su trostepenu metodu da iz drveta proizvedu čisti vodonik pri čemu je istovremeno moguće proizvesti i toplotnu energiju i struju.

Standardni vodonik se uglavnom dobija iz fosilnih goriva kao što je nafta. Istraživači u Beču otkrili su da se i od biomase može proizvesti čist vodonik. Prilikom istraživanja naučnicima je od početka bio važan poligeneracioni koncept. To znači da se ne dobija samo krajnji proizvod - vodonik, već da se čitav stepen delovanja maksimizuje, tako što se biomasa više puta koristi. Osim vodonika elektrana tada može da obezbedi i daljinsko grejanje, električnu struju i metan.

Nasuprot klasičnog sagorevanja, prilikom čega nastaje ugljen-dioksid, kod ove metode drvo sagoreva bez plamena. Tom prilikom se dobija pre svega ugljen-monoksid, vodonik, metan i vodena para.

Veliki izazov predstavlja efikasno prečišćavanje vodonika.

Tri stepena čišćenja

Trostepenom metodom omogućuje se skoro perfektno čišćenje vodonika. Najpre se filtrira mešavina gasa dobijena sagorevanjem. “Mešavinu propuštamo da teče kroz biodizel. Biodizel je odličan rastvarač u kojem se pročišćavaju ostaci katrana”, objašnjava Rainhard Rauh sa Tehničkog fakulteta u Beču.

U drugom postupku čišćenja koristi se membrana. Ona pušta vodonik i ugljen-dioksid da prođu  a metan i ugljen-monoksid se odrstranjuju. Odstranjeni deo se u odgovarajućem motoru na gas koristi za proizvodnju struje.

Na kraju, gas se još jednom propusti kroz filter: aktivni ugljen koji je pod pritiskom apsorbuje praktično sve preostale sastojke izuzev vodonik. Tako se dobija čistoća vodonika od 99,95 odsto, ističe Rauh.

Fotografija © TU Wien