Energetika - Srbija

Godišnji gubitak pola milijarde evra

Srbija baca više od polovine energije koju proizvede, najviše zbog loše izolacije i instalacija, pa nije čudo što trošimo i do pet puta više za iste namene od zemalja Evropske unije. I po jedinici društvenog proizvoda trošimo tri do pet puta više od EU, a dva do tri puta više od zemalja okruženja. Zbog neracionalnog korišćenja energije godišnje se gubi oko pola milijarde evra.

Uz tradicionalno neobaziranje na potrošnju struje ili tople vode, glavni problem je nedostatak novca za ugradnju bolje izolacije, stolarije i sistema za grejanje, što se u uređenijim državama rešava povoljnim kreditima za unapređenje energetske efikasnosti. Srbija je pre par godina u bar dva navrata sprovela sličan projekat subvencionisanja kamate na kredite za poboljšanje energetske efikasnosti stanova, ali je interesovanje građana bilo toliko veliko da je sav iznos predviđen za subvencije potrošen za samo nekoliko dana. Kako saznajemo, Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine i ove godine će dati subvencije, ali je opet predviđen prilično mali iznos od 220 miliona dinara ili oko dva miliona evra.

Kredite za energetsku efikasnost sa subvencijom države davaće banke sa kojima Ministarstvo sklopi ugovor, tako da za građane procedura neće biti ništa komplikovanija nego prilikom uzimanja bilo kog drugog kredita. Međutim, ako je suditi po ranijim iskustvima, problem će biti da se zahtev podnese dovoljno brzo, pre nego što svi ostali zatraže kredit i predviđenih 220 miliona bude potrošeno. Upravo zbog toga, vakuum nastao nedovoljnim angažmanom države popunjavaju banke svojim namenskim kreditima. Pojedine banke, poput Čačanske, kredite daju po izuzetno povoljnim uslovima, ali većina i dalje obračunava dvocifrene kamatne stope na zajmove za energetsku efikasnost, mada su ti uslovi i dalje povoljniji u odnosu na standardne potrošačke ili gotovinske kredite. Dobri uslovi mogu se dobiti ako se uzima zajam iz kreditnih linija u čijem finansiranju učestvuju međunarodne institucije.

Kako kažu u Unikredit banci, u poslednje vreme primećen je značajan rast interesovanja za projekte energetske efikasnosti.

- Na veću tražnju u najvećoj meri utiču povoljniji izvori finansiranja i razni oblici grantova koje obezbeđuju EBRD i KfW, ali i unapređena svest o tome da energenti poskupljuju i da je neophodno njihovo efikasnije korišćenje kako bi se smanjili troškovi. Projekti se razlikuju po veličini, vrednost im se kreće od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona evra. Investicije se uglavnom odnose na ulaganje u opremu koja efikasnije koristi energiju i na alternativna rešenja za grejanje, kao što je recimo iz biomase. Kada je u pitanju energetska efikasnost, naša banka je do sada finansirala više od deset projekata - navode u Unikreditu.

Koliko je interesovanje za unapređenje sistema pokazuje i podatak s početka ove godine kada je država raspisala konkurs za dobijanje sredstava iz nedavno osnovanog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti za lokalne samouprave. Raspoloživih 180 miliona dinara bilo je dovoljno za projekte 20 lokalnih samouprava, a na konkurs se prijavilo njih 89.

Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti počeo je sa radom u januaru u cilju povećanja energetske efikasnosti i racionalnijeg korišćenja električne energije u Srbiji. Tada je najavljeno da će prvi novac iz portfelja Fonda „teškog“ oko 300 miliona dinara zainteresovanim korisnicima biti na raspolaganju već od aprila ili maja.

- Domaćinstva će moći da koriste taj novac za zamenu prozora i vrata, ugradnju termoizolacija i ostalih poslova usmerenih ka povećanju energetske efikasnosti. Zainteresovani korisnici neće morati da donose mnogo dokaza i papira kako bi došli do tih sredstava. Ministarstvo energetike je do kraja februara raspisalo javni poziv za banke koje su zainteresovane da učestvuju u tim projektima, a one bi potom trebalo da raspišu svoj javni poziv za fizička lica. Svi koji žele da dođu do kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom za projekte energetske efikasnosti, moraće da popune obrazac u kome će navesti koliko planiraju da uštede energije, a moraće da prilože i dokaz o vlasništvu navedene imovine.

Resorno ministarstvo će potom napraviti listu projekata koje će birati određena komisija, a posle toga će se sklapati ugovori sa bankama i korisnici će moći da dobiju novac za projekte energetske efikasnosti. Ministarka energetike Zorana Mihajlović je svojevremeno izjavila da očekuje da će banke biti zainteresovane za taj posao, jer je dugoročan pa će i kamatne stope biti niže. Novac iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost moći će da koriste fizička lica, domaćinstva, kućni saveti i lokalne samouprave. Oko 60 odsto novca iz tog fonda namenjeno je domaćinstvima, a 40 odsto ostalim institucijama. Devastirane lokalne samouprave moći će da koriste 100 odsto tih sredstava za neki od projekata energetske efikasnosti, dok će ostale opštine moći da dobiju do 70 odsto tih sredstava, a ostatak će morati da obezbede iz svojih budžeta.

Ministarstvo energetike je tražilo da taj budžet raspolaže sa milijardu dinara, ali je zbog restriktivnog republičkog budžeta taj iznos mnogo manji, ali se očekuju da kad fond zaživi, i donacije od banaka i međunarodnih institucija. Očekuje se da će 2015. godine, kao i u svim drugim državama taj posao u Srbiji biti razgranat i da će se uključiti još više banaka, jer je sada država garant da je u našoj zemlji prioritet racionalno i efikasno trošenje energije. Zahvaljujući Budžetskom fondu za unapređenje energetske efikasnosti, u naredne dve godine za tri odsto biće povećana energetska efikasnost u Srbiji.