Energetika - Srbija

Kineski temeljac 2014. godine

Posle dogovora o kreditu vrednom 340 miliona dolara koji bi Srbija do kraja meseca trebalo da dobije od kineske Eksim banke za obnovu termoblokova u Kostolcu, Kinezi su spremni da u Srbiji grade nove hidro i termokapacitete, čiji bi bili većinski vlasnici, u odnosu 60 prema 40.

To bi pored TENT B3 u Obrenovcu bili „Đerdap tri” i „Bistrica”, za šta Srbija ima pretprojekte, ali nema para, niti kreditni kapacitet da se zaduži. Inače, investicija kineskih kompanija u energetiku biće najveća strana investicija u Srbiji.

Iako se očekivalo, ali i otvoreno navijalo, da novi strateški partner EPS-a u gradnji  TENT B3 bude nemački gigant PVE, ova elektroenergetska kompanija odustala je od učešća na tenderu koji je EPS nedavno, u paketu, raspisao za gradnju „Kolubare B” i TENT B3.

Odmah pošto je, tender za TENT B3 propao, kao rezervna varijanta najavljivalo se da bi ceo posao mogao da se završi na međudržavnom nivou, bez raspisivanja novog tendera, kako se ne bi dodatno gubilo vreme. To je i učinjeno, a rezultat je da je pre dva dana potpisan protokol između EPS-a i konzorcijuma kineskih kompanija. Na prvom mestu je izgradnja trećeg bloka TE „Nikola Tesla B” i otvaranje kopa „Radljevo”. Ukupna vrednost investicije u blok tri, snage 744 megavata, i kop „Radljevo”, sa koga će se novi blok snabdevati ugljem, procenjuje se na više od dve milijarde evra.

EPS više nije imao šta da čeka s obzirom na to da će Srbiji u narednih dvadesetak godina biti potrebno više struje. Potrošnja, objašnjavaju u ovom javnom preduzeću, raste svake godine za tri do četiri odsto, pri tom industrija ne radi, što samo znači da ako industrija bude trošila približno kao nekad, da Srbija može da se suoči s manjkom kilovata.

Konačna fizibiliti studija i investiciona odluka za gradnju TENT B3 treba da budu doneta do kraja prvog kvartala 2012. godine, nakon čega sledi formiranje zajedničkog preduzeća EPS-a sa kineskim kompanijama, a sama izgradnja termoelektrane potrajaće pet godina. Projekat će biti realizovan tako što će zajedničko preduzeće obezbediti kredit.

„Kinezi će imati većinski udeo u zajedničkoj firmi sa EPS-om”, rekao je Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a precizirajući da će srpskoj strani pripasti najmanje 25 odsto, a da zajedničko preduzeće neće imati problema oko dobijanja kredita.

Ono što je izvesno kada je ovaj projekat s Kinezima u pitanju, a što je bilo predviđeno i za bilo kog drugog potencijalnog investitora,  je da se elektrana i kop grade zajednički, s tim što će i jedno i drugo graditi nova firma, koja će biti van EPS-a, odnosno zajedničko ulaganje EPS-a i Kineza. Zamišljeno je da nova firma bude nezavisni proizvođač struje koji će imati ugovor sa EPS-om da se ovom javnom preduzeću isporučuje struja.

Za sada je teško precizirati da li će to biti 50, 70, ili 90 odsto od ukupne proizvodnje struje te nove kompanije, jer se o tome još pregovora. Ali je, potvrđuju u EPS-u, sigurno da će tu struju EPS kupovati po cenama koje budu utvrđene ugovorom između EPS-a i te firme.

Cena po kojoj će EPS kupovati, mora da obezbedi vraćanje kapitala koji je uložen u novu elektranu. Trošak za tu struju, biće uračunat u ukupnim opravdanim troškovima EPS-a, koje će pregledati agencija, kao što će trošak za kupovinu struje iz obnovljivih izvora biti opravdan trošak EPS-a.

Planirani početak izgradnje bi trebalo da bude 2014. godina, a gradnja bi trajala četiri do pet godina. Međutim, upućeni tvrde da s ovim rokovima treba biti oprezan, jer je od trenutka potpisivanja ugovora do početka izgradnje potrebno oko četiri do pet godina, a u ovom slučaju je još daleko od potpisivanja konkretnog ugovora za TENT B3.

Investiciono-tehničkom dokumentacijom za izgradnju bloka B3 u TENT-u analizirana je izgradnja bloka snage 744 megavata. Osnovna investicija vredna je oko 870 miliona evra. Pored projekta izgradnje termoelektrane TENT B3 sa pripadajućim kopom „Radljevo”, dogovorena je i saradnja na projektima obnovljivih izvora energije, sa posebnim akcentom na korišćenje biomase u elektroenergetske svrhe.

Ekonomski odnosi Kine i Srbije prevazišli su davanje preferencijalnih kredita i sada se razgovara o kineskim direktnim grinfild i braunfild investicijama. Prema podacima NBS investicije u Srbiju iz Kine u periodu od 2005. do juna 2011. godine iznose oko 13,8 milina dolara. Prošle godine Kina se nalazila na četvrtom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije, odmah posle Nemačke, Rusije i Italije.