Energetika - Srbija

Koristimo desetinu potencijala geotermalnih voda

U Srbiji ima oko 300 izvora geotermalnih voda, a njihova iskorišćenost je svega 10 odsto, izjavio je danas u Lukovskoj banji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin.

"Svi regioni Srbije se karakterišu određenim prirodnim bogatstvima, tako i jug Srbije ima svoje specifičnosti - Đavolju varoš, geomorfološki fenomen jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu, kao i geotermalne izvore - bisere ovog kraja", kazao je Hajdin, otvarajući skup o značaju geotermalnih voda za privredu Srbije.

Obraćajući se predstavnicima Lukovske banje, koja je smeštena na padinama Kopaonika, on je rekao da su sačinili veoma važnu turističku destinaciju - pre svega za banjski i seoski turizam.

"Vaš poduhvat je vredniji, jer je realizovan u brdsko-planinskom području, koja se u drugim krajevima Srbije prazne i zapuštaju", poručio je Hajdin.

Značaj geotermalnih voda za privredu Srbije - glavna je tema skupa koji se održava u organizaciji Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, u Lukovskoj banji, jednom od pet najvećih izvorišta termomineralnih voda u Srbiji.

Na skupu će biti predstavljena i analiza iskorišćenosti termalnih i lekovitih voda u banjama Srbije, kao i dobar primer iz prakse - kako se koriste vode Lukovske banje.

U izuzetno složenim geološkim, a naročito tektonskim uslovima, na veoma malom prostoru, javlja se veliki broj prirodnih pojava isticanja termomineralnih voda, što odražava veoma specifičnu hidrogeološku građu terena.

U pojasu presečenom Štavskom rekom na oko 400 metara dužine njenog toka kroz Lukovsku banju, registrovano je 28 prirodnih pojava termomineralnih voda iznad 15 stepeni i pet hladnih izvora.

Trenutno se koriste vode sa bušotina za potrebe bazena, grejanje prostorija i za banjsko lečenje.

To je jedan manji deo od ukupnog hidrogeološkog potencijala koji nudi daleko veće mogućnosti i širok spektar primene u poljoprivrednoj proizvodnji, ribarstvu, grejanju prostora i sportsko-rekreativnim aktivnostima i ukupnom privrednom razvoju.

Posebno će biti reči o korišćenju termalnih voda u proizvodnji povrća i cveća u zaštićenom prostoru.