Energetika - Srbija

„Kostolac” na korak od kineskog kredita

Ugovor o kreditu od 340 miliona dolara, koji Privredno društvo „Kostolac” treba da dobije od kineske „Eksim banke”, mogao bi biti potpisan najkasnije do kraja ovog meseca. Tako bi, praktično,počela obnova termoblokova u elektrani „Kostolac”, potvrdio je juče za „Politiku” Dragan Jovanović, direktor Termoelektrana i kopovi Kostolac.

Čeka se da kineska strana dostavi nacrt ugovora o zajmu, o čemu će se izjasniti Ministarstvo finansija, a konačna saglasnost očekuje se od Vlade Srbije, kaže Jovanović. Posle toga sledi ratifikacija u Skupštini, čime ugovor postaje pravosnažan.

– Time bi, praktično,počela prva faza projekta obnove„Kostolca”, odnosno povlačenje para – kaže Jovanović i podseća da se kredit nudi uz povoljnu kamatu, grejs period od pet i rok otplate od 15 godina. Odmah nakon toga bi se pristupilo razgovoru o drugoj fazi,koja predviđa ulaganje u povećanje proizvodnje uglja na kopu „Drmno” sa devet na 12 miliona tona godišnje i izgradnju još jednog termoenergetskog bloka od 350 megavata.

Jovanović juče nije hteo da komentariše da li je prolongiranje ugovora s Kinom na koji „Kostolac” čeka od maja prošle godine posledica komplikovane administracije ili postoji otpor prema novcu koji dolazi iz te zemlje. On ističe da je Vlada Srbije u međuvremenu davala saglasnost na sve papire u vezi sa ovim projektom. Izvor upućen u privredne odnose Srbije i Kine potvrđuje da je Kina spremna da investira u energetiku i infrastrukturu Srbije. Jedan od projekata je i rekonstrukcija pruge Beograd–Bar.

Kineski partner je ponudio i najpovoljnije uslove kredita od milijardu evra za izgradnju još jednog bloka u Termoelektrani „Nikola Tesla” blok 3 u Obrenovcu, s godišnjom kamatom od tri odsto i grejs periodom od pet godina. Taj tender je propao. Ostaje nejasno zašto se na taj poziv nije javila nijedna kineska kompanija. Međutim, koliko će nova kineska ponuda biti interesantna za Srbiju i da li će do realizacije posla doći, tek treba da se odluči, budući da postoji velika zainteresovanost da u ovaj posao uđe Nemački RVE, s kojim je EPS još 2009. godine potpisao memorandum o razumevanju za tri velika projekta – „Đerdap-3”, „Velika Morava” i srednja Drina.

Za dve godine je, ističe ovaj izvor, napravljeno samo zajedničko preduzeće za „Veliku Moravu”.

Upitan zašto se onda okleva s kineskom ponudom, ako su Kinezi spremni da navedene projekte završe u roku, isti izvor kaže da je najverovatnije reč o tome da se posao čuva za neke zapadne kompanije, „kao svojevrsna zahvalnicu za ulazak Srbije u EU”.

Na pitanje o kojoj je  kineskoj kompaniji reč koja je spreman da uloži milijardu evra za TENT, ovaj izvor kaže da je u igri jedna od najvećih državnih kompanija koja se bavi gradnjom termoelektrana i hidroelektrana. Da li će i pod kojim uslovima biti ostvaren ovaj veliki energetski projekat, zavisiće najviše od odluke države, odnosno da li će se Srbija sama zaduživati da bi realizovala ceo posao, kako bi EPS ostao 100 odsto vlasnik i time se podigla vrednost kompanije, ili će se ići na strateško partnerstvo kroz raspisivanje tendera.

Ne treba, međutim, prenebregnuti činjenicu da je ugovorom o strateškom partnerstvu definisano da projekti koji imaju povoljne finansijske uslove, kao ovaj koji nude Kinezi, mogu da se ostvare na osnovu međudržavnog ugovora, zaključuje naš izvor.

Mahmud Bušatlija, konsultant za strane investicije, kaže za „Politiku” da Srbija nema nijedan razlog da odbije ponudu Kine, jer krediti koji dolaze iz Azije povoljniji su od najpovoljnijih komercijalnih kredita koje bi Srbija mogla da dobije, budući da smo zemlja s lošijim kreditnim rejtingom.

Kinezi daju takozvane robne kredite, a ono što nam kroz robu isporučuju nije ništa lošijeg kvaliteta nego što bi bila roba koja stiže iz Amerike ili Nemačke. Pri tom su Kinezi još jeftiniji i pouzdaniji.

– I Nemačka kupuje opremu od Kineza – kaže Bušatlija.

Jedini problem, prema njegovom mišljenju, jeste u tome što Srbija s Kinezima ima nepovoljni bilans robne razmene. Prošle godine su nam Kinezi prodali robu u vrednosti od milijardu dolara, a mi smo u tu zemlju izvezli za milion dolara. Ukoliko bi postojala jasna državna politika, ti odnosi bi mogli da se izbalansiraju. Jer, nije dobro zaduživati se kod zemlje kojoj ni robom ne možemo da vraćamo dug.

– Zato bi država trebalo da u razgovorima s Kinezima napravi takav dogovor da oni od Srbije preuzimaju jabuke ili traktore i tako pomognu našu privredu i naš izvoz, a mi da uzmemo njihov kredit – smatra Bušatlija.