Energetika - Srbija

Ministarka Đedović Handanović: Srbija razmatra dve opcije za razvoj nuklearne energije

Kako bi se pokrio rast potrošnje električne energije, u svetu se, osim povećanja udela obnovljive energije, izlaz traži u nuklearkama kao sigurnom izvoru snabdevanja. Do polovine veka samo Brisel najavljuje 240 milijardi evra ulaganja u nuklearne projekte zemalja članica Unije. I Srbija razmatra mogućnosti razvoja nuklearnih programa.

Srbija je dobila prvu tehničku studiju o primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navodi za RTS da se razmatraju dve opcije: tradicionalne nuklearne elektrane i mali modularni reaktori koji su u svetu sve više u fokusu.

Tradicionalne nuklearke pružaju ekonomske prednosti, dok mali modularni reaktori nude veću fleksibilnost, mogućnost modularnog proširenja i niže početne investicione troškove.

"Jedna tehnologija tehnički i tehnološki još nije potvrđena. To su mali nuklearni reaktori koji su još u razvoju. Imamo komercijalne nuklearne elektrane koje nude ekonomiju obima, dok mali modularni reaktori nude fleksibilnost, modularnost i nude niže investicione troškove", navela je Đedović Handanovićeva gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Studija je pokazala da postoji mogućnost integracije nuklearne energije u postojeći prenosni sistem Srbije, ali ne u bliskoj budućnosti, već za 15 do 20 godina.

Faze pripreme i razvojni tim

Prema rečima ministarke, priprema za izgradnju nuklearnih objekata zahteva ispunjavanje određenih faza prema smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju, koje traju od pet do sedam godina. Tokom tog perioda potrebno je sprovesti dodatne studije i analize, kao i formirati telo koje će upravljati razvojem nuklearnog programa.

"Te faze traju, prva i druga konkretno, negde između pet i sedam godina. U toku njih treba da se završe dalje dodatne studije i analize, ali i da se formira telo koje će se baviti razvojem nuklearnog programa. Mi smo trenutno upravo u formiranju takvog tela unutar Ministarstva rudarstva i energetike, naravno sa predstavnicima naučnih instituta ali i drugih institucija koje mogu doprineti ovakvom jednom poduhvatu", rekla je ministarka i dodala da se to, pre svega, odnosi na obuku stručnih kadrova, što je jako bitno, a procenjuje se da će ceo taj proces koštati negde oko 30 miliona evra.

Ministarka ističe da je obuka stručnih kadrova ključni deo strategije.

"Na kraju ovog perioda biće doneta odluka o izboru tehnologije i partnerima sa kojima će Srbija sarađivati", navela je gošća Jutarnjeg dnevnika.

Saradnja sa potencijalnim partnerima

Partneri Srbije u razvoju nuklearne energije još nisu definitivno izabrani. Francuska kompanija EDF radi na prvoj tehničkoj studiji, a Srbija ima i ugovor o saradnji sa francuskom vladom za rane faze pripreme programa.

"Francuska ima izuzetno veliko iskustvo jer oko 70 odsto svoje energije proizvodi u nuklearnim elektranama i upravlja velikim brojem takvih postrojenja. To je dragoceno znanje koje mogu preneti zemlji u razvoju, kao što je Srbija. Međutim, kada pričamo o izgradnji nuklearnih elektrana, Francuska ih dugo nije gradila", navela je ministarka.

Ukazala je da ima i drugih zemalja, kao što je Južna Koreja, koja je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima uspela da za relativno kratak period sagradi jednu jedinicu.

"Veliko iskustvo sa nuklearnom energijom imaju i Južna Koreja, Rusija i Kina. Nameravamo sa Južnom Korejom da potpišemo jedan sporazum o saradnji koja se tiče obe vrste tehnologije i to u naredna dva meseca, tako da mislim da ćemo sebi dati priliku da razmatramo saradnju sa partnerima iz različitih zemalja", navela je Đedović Handanovićeva.

Rast potrošnje energije u Srbiji i svetu

Pojašnjavajući zašto je važno da Srbija uđe u nuklearni program, naglasila je da će ne samo Srbiji nego i zemljama u Evropi, ali i uopšte globalno trebati sve više i više energije, da je potrošnja sve veća, i leti i zimi, i da će biti još veća u narednim godinama i decenijama.

Istakla je da obnovljivi izvori, koliko god mogu da donesu i da doprinesu i dekarbonizaciji i smanjenju štetnih gasova nisu dugoročno i stabilno rešenje, zato što zavise od vremenskih uslova. 

Prema njenim rečima, rast potrošnje energije u Srbiji i svetu zahteva trajna i stabilna rešenja za obezbeđenje bazne energije.

"Obnovljivi izvori imaju svoju ulogu, ali nisu dovoljno stabilni jer zavise od vremenskih uslova. Fosilna goriva takođe imaju ograničen životni vek, pa nam je potrebna alternativa koja može dugoročno da obezbedi energiju uz značajno manje emisije štetnih gasova. Nuklearna energija je jedna od takvih opcija, sa radnim vekovima od 80 do 90 godina", navodi ministarka.

Početak energetske tranzicije u Srbiji

Ocenila je da današnje otvaranje solarne elektrane Petka u Kostolcu, prve u vlasništvu države, znači da je energetska tranzicija i zvanično počela u okviru našeg najvećeg preduzeća. 

"Sledi, naravno, i završetak vetroparka u Kostolcu. To je bitno zato što se ti projekti realizuju na starim rudarskim odlagalištima, znači da se koristi postojeća infrastruktura za obnovljive izvore energije. To stvara dodatna radna mesta, čisti izvor energije", rekla je ministarka i dodala da je cilj da Elektroprivreda razvija i druge projekte.

Projekat Bistrica – reverzibilna hidroelektrana

Takođe, posebno je naglasila važnost projekta Bistrica – reverzibilne hidroelektrane koja će omogućiti bolje korišćenje obnovljivih izvora i povećanje energetske sigurnosti.

"Projekat je u završnoj fazi, u toku je dobijanje lokacijskih uslova i finalni pregovori sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju, koja treba da finansira projekat", navela je ministarka.

Govoreći o proizvodnji uglja i uvozu, ministarka je navela da je proizvodnja stabilizovana i povećana za sedam odsto u prvih šest meseci ove godine u odnosu na prošlu, a uvoz je smanjen.

"Kvalitet uglja u našim basenima opada, zbog čega otvaramo nove kopove i ulažemo u opremu za kontinuiranu proizvodnju. Uvoz služi kao rezerva i radi povećanja kalorične vrednosti uglja za veću efikasnost termoelektrana", naglasila je Đedović Handanovićeva.

O sankcijama NIS-u: Pregovori traju, cilj je da ne stupe na snagu

Kada je reč o sankcijama NIS-u čije je uvođenje odloženo do kraja jula, rekla je da pregovori idu prilično teško, zato što smo u nezavidnoj situaciji između dve velike sile, Rusije i Amerike, između kojih razgovori ne teku jednostavno i traže više vremena nego što je to možda očekivano u januaru ili u februaru. 

"Četvrti put je dobijeno produženje licence za rad Naftne industrije Srbije. Nama je veoma važno da za očuvanje stabilnosti i snabdevanja tržišta i cena, sankcije ne stupe na snagu, tako da ćemo se boriti svim načinima da nastavimo dijalog sa jednom i sa drugom stranom, da zaštitimo našu poziciju", rekla je ministarka.

Dodala je da naša situacija nije nimalo laka, da su okolnosti nepredvidive, ali da postoji ono što možemo da uradimo i što se već radi, a to je da se povećaju rezerve na maksimum, da i drugi snabdevači pored NIS-a, a to je već slučaj, mogu da preuzmu snabdevanje. 

"Naš je cilj da sankcije ne stupe na snagu. Srbija ništa nije učinila da bi doprinela uvođenju sankcija. Jedino možemo da se nadamo, a pre svega da radimo u tom smislu da dobijemo najbolji mogući rezultat za naše građane, a to je da NIS nastavi da posluje, da rafinerija u Pančevu stabilno može da proizvodi naftne derivate", zaključila je ministarka Đedović Handanovićeva.