Energetika - Srbija

Početak radova na Južnom toku kroz Srbiju u julu

Izgradnja gasovoda Južni tok imaće ključni značaj za energetsku i ekonomsku stabilnost država kroz koje će prolaziti. Realizacija tog strateški značajnog projekta dugoročno će omogućiti stabilan i održiv razvoj srpske privrede ali i ekonomija regiona, rekao je Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) na energetskom forumu "Uloga Srbije na energetskom tržištu Balkana".

Jedna od najvećih investicija u Srbiji u proteklih nekoliko decenija, vredna gotovo dve milijarde evra, doneće direktne i indirektne benefite srpskoj ekonomiji, podstaći dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta, istakao je Sertić na skupu u PKS.

Kako se navodi u saopštenju PKS, koristi za srpsku i privredu regiona biće vidljive već sa prvim radovima, na kojima će se direktno angažovati nekoliko hiljada ljudi, a posredno znatno više radnika, građevinskih kompanija, proizvođača opreme, projektnih organizacija i instituta kao i preduzeća iz uslužnih delatnosti. Na održavanju cevovoda tokom eksploatacije biće zaposleni brojni eksperti, a nakon završetka radova ostaće nam saobraćajna, elektroenergetska infrastruktura i drugi prateći objekti, objasnio je predsednik PKS.

Sertić je ukazao na značaj regionalnog energetskog povezivanja sa ciljem postizanja konsenzusa o stabilnosti i bezbednosti tržišta energije u Jugoistočnoj Evropi, kao i kvalitetnijeg i jeftinijeg snabdevanja potrošača.

PKS je prepoznala značaj energetskog jedinstva regiona, i u saradnji sa privrednim komorama Bugarske i Mađarske, pre dva meseca u Varni pokrenula Balkansku energetsku inicijativu (BEI).

Konstitutivni susret održan je u Bugarskoj, forum u PKS je nastavak aktivnosti, a sledeći skup biće u Beču, najavio je Sertić, naglasivši da je BEI otvorena za sve vlade i organizacije. Bez povezanosti institucija i relevantnih aktera energetske infrastrukture, nema ekonomskog oporavka, prosperiteta, dolaska investitora, unapređenja privredne konkurentnosti. Važno je da region Balkana doprinese rešavanju globalnih problema i unapređenju regionalne i ukupne energetske bezbednosti, poručio je Željko Sertić.

Državni sekretar u ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Mirjana Filipović rekla je da predstoji početak eksproprijacije zemljišta za gasovod Južni tok kroz Srbiju i da treba da se reši pitanje zajma od Gasproma, kako bi se zatvorila finansijska konstrukcija. Posebna pažnja u perspektivi, kako je istakla, biće posvećena izgradnji gasnih interkonekcija i povećanju skladišnih kapaciteta.

Radovi na deonici Južnog toka kroz Srbiju mogli bi početi u julu 2014. godine. Najranije za tri nedelje biće potpisan ugovor sa izvođačima radova, a u naredne dve sedmice očekuje se potpisivanje ugovora o zajmu Gasproma Srbijagasu za izgradnju tog gasovoda, najavio je Aleksandar Siromjatin, direktor sektora za međunarodne projekte Gasproma.

Južni tok je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u svetu koji se trenutno realizuje. Krajem 2015. godine već će krenuti prvi gas Bugarskom, a 2018. punim kapacitetom. Ukupna dužina postrojenja je 2.350 kilometara, gasovod spaja devet zemalja, ima pet deonica i osam kompresorskih stanica. Izgradnjom Južnog toka biće povećana sigurnost snabdevanja gasom potrošača u Evropi. Prioritet je diverzifikacija i sigurnost snabdevanja gasom i smanjenje transportnih rizika, istakao je Siromjatin.

O značaju energetskog povezivanja, stabilnosti snabdevanja na Balkanskom energetskom tržištu i šire, na forumu u PKS, govorili su i Martin Balint Šipoš, načelnik Odeljenja za energetiku u Ministarstvu na nacionalni razvoj Mađarske, Vasil Todorov, generalni sekretar Bugarske trgovinsko-industrijske komore, Rik Gil, generalni direktor Natural Gas Europe. Urednik Business New Europe Ben Aris predstavio je detaljnu analizu snabdevanja evropskog trižišta ruskim gasom.

Rukovodilac Službe za strateški razvoj NIS-a Ana Maćić ukazala je na cilj NIS-a da iz nacionalne preraste u rastuću regionalnu energetsku kompaniju zbog čega se već širi u regionu, na maloprodajnom tržištu Bugarske, Rumunije i BIH, kao i u oblasti istraživanja u Rumuniji, Mađarskoj i BIH.

Istakavši da je NIS prošle godine u Srbiji uložio oko 490 miliona evra, ona najavila da ta kompanija planira do 2020. godine da uloži još oko dve milijarde evra.  Problemi koje treba rešiti odnose se na povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije, kao i ispunjavanje zahteva evropske energetske politike, odnosno trećeg energetskog paketa, dodala je Maćić.

Skupu u PKS prisustvovali su i ambasadori Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin i Francuske Fransoa Gzavije Denio, koji je ukazao na značaj formiranja berze električne energije u Srbiji, u saradnji Elektromreže Srbije i jedne francuske kompanije.

Forum "Uloga Srbije na energetskom tržištu Balkana" okupio je veliki broj stručnjaka sa ciljem definisanja zajedničkog pristupa energetskoj politici u Jugoistočnoj Evropi i panregionalnog povezivanja zemalja zainteresovanih za unapređenje tržišta energenata, dodaje se u saopštenju.