Energetika - Srbija

Primena takse na ugljenik poskupeće domaću proizvodnju

Ključne politike EU – o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i o spajanju evropskih tržišta električne energije su „na putu potencijalnog sudara” zbog statusa zemalja koje nisu članice EU, rekao je zvaničnik evropskog energetskog regulatora ACER, prenosi Montel.

Iako oba imaju za cilj usklađivanje energetskih sistema s ciljevima dekarbonizacije, njihova koegzistencija u istom regulatornom prostoru „mogla bi stvoriti ozbiljno trenje”, posebno s trgovinom električne energije između EU i zemalja Energetske zajednice, rekao je početkom juna ekspert za politiku u Agenciji za saradnju energetskih regulatora (ACER) Zoran Vujasinović na Atinskom forumu o električnoj energiji.

„Ključno pitanje je: Šta se dešava kada se ova dva sistema sudare?”, rekao je, misleći na Energetsku zajednicu, koju čine zemlje kandidatkinje za članstvo u EU: Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora, Moldavija, Ukrajina i Gruzija. Prema trenutnom dizajnu tržišta, trgovina električnom ne znate hoće li se električnom energijom trgovati prema Bosni ili Mađarskoj. Štaviše, to nećete znati ni nakon trgovine”, kazao je on, prenosi Agencija za energetiku Srbije (AERS).

CBAM je planiran za pokretanje u januaru 2026. godine i ima za cilj ograničavanje uvoza proizvoda s visokim udelom ugljenika – uključujući električnu energiju iz zemalja izvan EU, što efektivno predstavlja porez, iako zemlje Energetske zajednice snažno lobiraju za izuzeće i trebalo bi o tome da razgovaraju sa Evropskom komisijom 1. jula, piše Montel. Te zemlje bi takođe trebalo da se pridruže jedinstvenom mehanizmu spajanja cena energije EU dan unapred najkasnije do 2027. godine. Ali prema Vujasinoviću, ovaj oblik trgovine bilo bi nemoguće ostvariti. Bez pouzdanog zaobilaznog rešenja, posledice bi mogle biti ozbiljne, rekao je, dodajući da rizik nije samo administrativni već i strukturni.

Prelazni period od tri godine, koliko je naša zemlja imala da se prilagodi Uredbi o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM – Carbon Boder Adjusment Mechanism), polako se privodi kraju i od 1. januara 2026. godine EU će početi da oporezuje uvoz proizvoda sa visokim emisijama ugljen-dioksida (CO2), što će uticati da se naši proizvođači suoče sa poskupljenjem proizvoda koje izvoze na tržište EU, a paralelno sa tim na domaćem tržištu sa nelojalnom konkurencijom iz trećih zemalja koje nemaju uveden sistem nacionalnog poreza na CO2.

Sve ovo posledično može imati drastično negativan i destabilišući uticaj na konkurentnost domaće energetski intenzivne industrije, što u ovom trenutku zahteva hitnu i adekvatnu reakciju državnih institucija.

– Nedavno završena Analiza potencijalnih uticaja CBAM-a, koja je izrađena u organizaciji NALED-a, ukazuje na visok rizik od finansijskih pritisaka i gubitka konkurentnosti energetski intenzivne industrije u Srbiji, koje zapošljavaju oko sedam odsto radne snage i čine 11 odsto BDP-a Srbije.

Oko 70 odsto izvoza CBAM proizvoda iz Srbije plasira se na tržište EU, što ovu industriju čini posebno ranjivom. U zemljama EU, prosečni intenzitet ugljeničnih emisija CBAM proizvoda je značajno manji nego u Srbiji.

– Kako bismo održali konkurentnost domaće industrije u početnoj fazi njihove zelene tranzicije, neophodno je što pre, kroz paket nacionalnih regulatornih mera, obezbediti mehanizme za smanjenje ugljen-dioksida, a nakon toga uspostaviti nacionalni mehanizam koji bi obuhvatio primenu takse na ugljenik za domaću industriju i istovremeno nacionalni CBAM mehanizam (po ugledu na EU), odnosno taksu na uvoz CBAM robe iz trećih zemalja u kojima su klimatske politike manje ambiciozne nego u Srbiji. Samo na ovaj način bi se za stavljanje u promet energetski intenzivnih proizvoda na tržište Srbije obezbedili ravnopravni uslovi u pogledu troškova povezanih sa emisijama CO2, kao što je to u EU. Dodatni budžetski prihodi koji bi se obezbedili na ovaj način bi se prvenstveno koristili za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije – kaže Slobodan Krstović, direktor za odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Rezultati sprovedene analize takođe pokazuju da bi uvođenje nacionalne takse na emisije CO2 sa projektovanom cenom ugljenika iz integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za 2034. godinu privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje (ne uključujući sektor električne energije), dok bi dodatni prihod države kroz domaći CBAM mehanizam sa 13 miliona evra u 2027. porastao do čak 128,6 miliona evra u 2034. godini.

Opravdanost ovakve mere, kojom bi se sredstva umesto u EU kasu slivala u državni budžet Srbije, bila bi održiva ako država prethodno obezbedi regulatorne mehanizme industriji kako bi smanjila svoje CO2 emisije.

U slučaju odsustva reakcije države, procenjeno smanjenje troškovne efikasnosti domaće industrije bespovratno bi ugrozilo izvoz Srbije na tržište EU, kao i konkurentnost naše industrije na domaćem tržištu, usled naglog povećanja uvoza CBAM robe iz zemalja van EU. To bi neminovno uslovilo gubitak velikog broja radnih mesta, odnosno finansijsku održivost celokupne energetski intenzivne industrije koja posluje u Srbiji.