Energetika - Srbija

Solarna energija - šansa

U Srbiji je sunčevo zračenje 40 odsto veće od evropskog proseka, tako da je proizvodnja solarnih ćelija i malih panela velika izvozna šansa za zemlju. Na Zlatiboru položen kamen temeljac za prvu solarnu elektranu u Srbiji.

Na Zlatiboru je položen kamen temeljac za prvu elektranu na solarnu energiju u Srbiji, snage pet megavata, a vrednost ukupne investicije je oko 15 miliona evra. Glavni investitor je kompanija Dunav osiguranje a kooinvestitori su Elektroprivreda Srbije i Opština Čajetina.

Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović je rekao je da je Zlatibor pogodno tlo za izgradnju polja solarnih panela i slična ulaganja u obnovljive izvore energije jer ima 250 sunčanih dana u godini.

Inače, u Srbiji je sunčevo zračenje 40 odsto veće od evropskog proseka i proizvodnja solarnih ćelija i malih panela velika je izvozna šansa za zemlju.

Beogradska elektrotehnička škola "Rade Končar" ima solarni krov. Uvođenjem novog nastavnog predmeta za praktičnu obuku đaka, škola je uz pomoć Agencije za energetiku i špansku donaciju napravila malu solarnu elektranu. Proizvedenu struju neće trošiti, već im se, kažu, više isplati da je prodaju EPS-u.

"To je negde 4,5 odsto uštede sredstava. Toliko ćemo otprilike sredstava dobiti u odnosu na ono što se troši i svakako da školi svaki dinar dobro dođe za nova nastavna sredstva, a biće za obnavljanje računara", rekao je direktor Momčilo Stojanović.

Proizvodnja solarnih ćelija

Korišćenje solarne energije je praksa u svetu. U Institutu "Mihailo Pupin" tu vide svoju šansu. Pre tri godine, od radionice su napravili pogon i osvojili proizvodnju solarnih ćelija.

"Ideja je da radimo male solarne panele, koji su do 10, 15, 20 vati, formata tri, odnosno A4 koji bi se najčešće koristili u putnoj privredi, u aktivnoj signalizaciji, svuda gde su potrebni", kaže Radoslav Jeftović iz Instituta "Mihailo Pupin".

Za komercijalnu proizvodnju nedostaju im dva uređaja, odnosno 250 milona evra. Država je, kažu, obećala, ali zbog krize - novca još nema.

Institut uveliko pregovara sa Nemcima, Austrijacima i Špancima, kako bi našli strateškog partera, jer računaju na prihod od izvoza solarnih ćelija i panela.

"Ovde imamo sunčanih dana. Institut "Mihailo Pupin" ima tehnologiju i iskustvo u organizaciji proizvodnje. Ako se ne bude radilo ovde na institutu, ja ne vidim na kom mestu u zemlji bi se to moglo raditi", rekao je Jeftović.

Istraživanja pokazuju da do 25 odsto potrošnje u jednom prosečnom domaćinstvu može da se obezbedi iz solarne energije. Najveće mogućnosti za korišćenje sunčeve energije ima jug zemlje: Niš, Kuršumlija i Vranje.