Energetika - Srbija

Đedović Handanović je, na skupu na kojem je bilo reči i o ubrzanju dekarbonizacije kroz početak primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM), istakla posvećenost Srbije u sprovođenju reformi i usklađivanju sa pravnim tekovinama EU, i podsetila na to da je naša zemlja pre 20 godina bila jedan od osnivača Energetske zajednice.

Ministarka je naglasila da je Srbija danas među najaktivnijima u sprovođenju reformi u energetskom sektoru, budući da smo u poslednje dve godine označeni kao lider u energetskim reformama, pozicionirani na prvom i drugom mestu.

Prema njenim rečima, i sada smo prvi u regionu ispunili uslove za spajanje sa tržištem EU, što je danas i prepoznato i od Evropske komisije.

Ona je ocenila da će Srbija, iako se današnji sastanak održava u izazovnim geopolitičkim okolnostima koji utiču na energetski sektor, nastaviti da jača regionalnu saradnju, gradi infrastrukturu, kao što su energetski koridori i gasne interkonekcije, koja će energetske sektore u regionu učiniti bolje povezanim, otpornijim i jačim.

Đedović Handanović je najavila da će u narednim nedeljama biti usvojena poslednja uredba od strane Vlade, čime će Srbija ispuniti obaveze iz Reformske agende kao dela Plana rasta za Zapadni Balkan, i kompletirati regulatorne procese neophodne za integraciju sa tržištem EU.

Ministarka je napomenula da su naredni koraci u nadležnosti evropskih institucija koji u celosti zavise od njihovih procedura i vremenskih rokova, za koje očekujemo da budu efikasno i brzo sprovedene.

Ona je ukazala na to da usložnjavanje i umnožavanje administrativnih propisa neće doneti dobrobit ni članicama Energetske zajednice ni EU.

Želimo da se proces verifikacije dodatno ubrza, kako bismo se već 2026. godine spojili sa tržištem Mađarske, i preko njih sa ostalim članicama EU, rekla je Đedović Handanović, dodavši da je najveći izazov u predstojećem periodu početak primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM).

Ministarka je navela da su naše nadležne institucije analizirale, veoma pažljivo i detaljno, ponuđene opcije u studiji koju je izradila Evropska komisija, na zahtev Srbije i drugih članica Energetske zajednice.

Smatramo da porez na emisije ugljenika treba da se uvodi postepeno, fazno i pravedno, uz podršku fondova iz Evropske unije, dodala je ona.

Đedović Handanović je naglasila da bi prihodi od oporezivanja emisija bili usmereni, kao i u EU, na dekarbonizaciju, razvoj obnovljivih izvora energije, unapređenje energetske efikasnosti, pravednu tranziciju i podršku privredi.

Takođe, ministarka je ukazala i da je vremenski okvir najveći razlog za zabrinutost, i objasnila da bez adekvatnog vremenskog perioda za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, modernizacije mreže, povećanja kapaciteta obnovljivih izvora energije i prilagođavanja industrije, viši troškovi ugljenika mogu samo povećati finansijski pritisak na našu industriju i potrošače, što se već događa unutar EU, umesto da dovedu do značajnog smanjenja emisija u kratkom roku.

Prema njenim rečima, rešavanje ovih pitanja zahteva pažljivo planiranje, faznu implementaciju i ciljanu finansijsku podršku EU kako bi se klimatski ciljevi uskladili sa ekonomskom realnošću.

Ona je podsetila na to da su države članice EU imale duže od dve decenije da se postepeno prilagode uvođenju taksi na emisije ugljenika, zaključivši da je Srbija spremna da nastavi sa usklađivanjem sa zakonodavstvom i politikama EU u oblasti energetike i klime.