Energetika - Srbija

Srbiji potrebno 10 milijardi evra za ekologiju

Srbiji će najviše novca u prilagođavanju standardima biti potrebno u zaštiti životne sredine - oko 10 milijardi evra do 2020, izjavio je danas zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić.

On je to rekao pred skupštinskim Odborom za zaštitu životne sredine, gde je održano javno slušanje Nacionalnih prioriteta za međunarodnu finansijsku pomoć za period 2014-2017. godine, s projekcijom do 2020. godine.

Usvajanje tog dokumenta, kako je rekao, očekuje se na ovoj ili na sledećoj sednici Vlade Srbije, a do kraja naredne godine biće definisan i srednjoročan plan o tome koji će sve projekti biti finansirani tim sredstvima.

Napomenuo je da su već određena 94 projekta koji će biti obuhvaćeni tim finansiranjem, od kojih su prioritetni oni iz oblasti infrastrukture, energetike, poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Mirić je rekao da će ti projekti biti finansirani iz budžeta Srbije, zajmova međunarodnih finansijskih institucija, bilateralnih sporazuma, kao i iz predpristupnih fondova EU (IPA).

Naveo je da će Srbiji iz predpristupnih fondova EU godišnje biti na raspolaganju oko 200 miliona evra, ali je istakao da dosta zajmova iz već odobrenih evropskih fondova nije iskorišćeno.

Taj novac nije iskorišćen, kako je precizirao, zbog nespremnosti projekata, pre svega zbog nepripremljenosti i nekvalitetne tehničko-pravne dokumentacije i nerešenih imovinsko-pravnih pitanja.

Mirić nije mogao da navede sve projekte koji kasne, a za koje su sredstva odobrena, ali je kao primer naveo odobreni zajam KfW-a za zaštitu životne sredine, gde se već pregovara za šestu fazu, a ni prva još nije realizovana.

Savetnica ministra energetike i zaštite životne sredine Srbije Jovana Jarić rekla je da je u oblasti ekologije definisano sedam podsektora, od kojih će najzahtevniji i najskuplji za prilagođavanje pravilima EU biti zaštita voda, vazduha i tretman otpada.

Sada u Srbiji postoji samo šest deponija koje su u skladu sa evropskim standardima, a postoji puno divljih deponija koje se moraju rešiti, istakla je Jarićeva i navela da na zagađenje vazduha najviše utiču transport, rad termoelektrana i rafinerija.