Energetika - Srbija

Šta se dešava kada vetroturbini istekne rok?

Širom sveta zamenjuju ih produktivnijim modelima koji mogu proizvesti i do 10 puta više električne energije. Sad se pojavilo pitanje šta sa starim turbinama?

Između 85 i 95 odsto materijala turbine, kao što su čelik, aluminijum i bakar, može se lako reciklirati, ali lopatice su druga stvar. Izrađene od stakloplastike, prekrivene čvrstom epoksidnom smolom, dizajnirane su da izdrže godine u najtežim vremenskim uslovima.

Tradicionalno rešenje je da se komadi rashodovanih lopatica koriste u cementnim pećima za proizvodnju cementa, iako to može biti energetski intenzivan proces. Takođe se odlažu na odlagalištima, ali ova opcija postaje sve manje izvediva u nizu evropskih zemalja jer se zabranjuje ta praksa.

Inovativna rešenja, kao što je prenamena u igrališta ili odeljka za bicikle, pokazala su se delotvornijim na lokalnom nivou, ali budući da neki stručnjaci predviđaju do 43 miliona tona otpada od lopatica vetroturbina do 2050. godine, postoji hitna potreba za sistemom koji će ih zbrinjavati u većoj meri.

"Na kraju životnog veka lopatica, ako želimo izvući bilo kakvu vrednost iz materijala, moramo na neki način odvojiti vlakna od smole", kaže Kler Barlov, inženjerka održivosti i materijala sa Univerziteta Kembridž. Obećavajući pristup koristi tehniku ​​koju je razvilo Univerzitet Stratklajd, a ona uključuje lomljenje lopatica u komadiće i njihovo ubacivanje u struju vrlo vrućeg vazduha.

Proces odvaja staklena vlakna od smole, a ona se potom mogu prikupiti, obraditi i ponovno upotrebiti, objašnjava Malcolm Forsit, koji vodi projekt PRoGrESS, čiji je cilj komercijalizacija te tehnologije.

Projekt, koji je započeo 2022. godine, radi na pilot postrojenju koje bi trebalo da budem operativno u prvoj polovini ove godine - iako je naišlo na neke poteškoće.

"Glavni izazov za projektni tim bila je brza eskalacija materijalnih troškova delom zbog rata Rusije i Ukrajine, kao i globalne inflacije", rekao je Forsit.

Slična rešenja testiraju se drugde i koriste različite metodologije, ali imaju isti sveobuhvatan cilj razgradnje materijala koji se koriste u lopaticama vetroturbina.

Danska kompanija Vestas, najveći proizvođač vetroturbina u Evropi, prošle godine najavila je pristup koji koristi tekući hemijski odlivak za razgradnju lopatica na materijale, a oni se zatim potencijalno mogu upotrebiti za izradu novih lopatica.

Velika prednost ovog pristupa, prema Vestasu, u tome je što koristi široko dostupne hemikalije, iako detalji nisu otkriveni. Proces ima dodatnu prednost jer ne zahteva visoke temperature, tj. veću potrošnju energije.

Ako tehnologije kao što su ove uspeju, "onda ne samo da možemo rešiti problem novog otpada koji dolazi, nego se takođe možemo pozabaviti starim lopaticama na odlagalištima", ističe inženjerka Barlov.