Energetika - Srbija

Toplane u Srbiji prelaze na obnovljive izvore

Projektni menadžer za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Boris Ilijevski izjavio je za RTS da su u analizi Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, kao i da se razmatra veće korišćenje solarne energije.

Posle završene prve faze u kojoj su četiri toplane prešle na drvnu biomasu, nastavlja se modernizacija sistema daljinskog grejanja, a u okviru druge faze analiziraju se mogućnosti za uključivanje novih toplana, izjavio je projektni menadžer za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Boris Ilijevski.

U razgovoru za RTS naveo je da se u okviru nove faze analiziraju Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, pre svega zbog dobrih potencijala za korišćenje drvne sečke.

"Druga faza praktično znači povećanje broja toplana koje prelaze sa korišćenja fosilnih goriva na korišćenje obnovljivih izvora energije", rekao je Ilijevski.

Dodao je da druga faza donosi i novi iskorak kroz korišćenje solarne energije, pa, kako je naveo, Bor, Pirot i Beograd imaju potencijal da obnovljive izvore uključe i u sisteme daljinskog grejanja.

Od mazuta i uglja do čistijih energenata

Govoreći o dosadašnjim energentima, Ilijevski je podsetio da su toplane uglavnom koristile mazut, ugalj i gas.

"Većina tih toplana koristila je jako zagađujuća fosilna goriva i ovo je, u stvari, taj cilj — da one sa takvih fosilnih goriva pređu na mnogo bolje i klimatski neutralnije energente", istakao je on.

Osvrćući se na rezultate prve faze projekta, koja je trajala od 2018. do 2024. godine, naveo je da su četiri toplane – u Novom Pazaru, Majdanpeku, Priboju i Malom Zvorniku – prešle na drvnu biomasu.

Prema njegovim rečima, time su značajno smanjene emisije štetnih gasova.

"Kada se pređe na drvnu biomasu, onda nema više sumpor-dioksida. Drvo ne sadrži sumpor. To je vrlo mala količina. I oni gasovi s efektom staklene bašte, kao što je ugljen-dioksid, takođe su smanjeni osamdeset, devedeset odsto", naglasio je Ilijevski.

Objasnio je da biomasa ne podrazumeva samo drvnu sečku, već i poljoprivredne ostatke, ostatke iz drvne industrije, biorazgradiv otpad, kao i ogrevno drvo.

Govoreći o iskustvima Evropske unije, naveo je da biomasa ima najveći udeo među obnovljivim izvorima energije.

"Oko pedeset pet do šezdeset odsto energije iz obnovljivih izvora dobija se iz biomase", rekao je Ilijevski, dodajući da u tome prednjače Švedska, Danska, Finska i Nemačka.

Toplane budućnosti koristiće više izvora energije

Istakao je i da savremeni sistemi mogu istovremeno da proizvode toplotnu i električnu energiju, kao i da Evropska unija podržava razvoj fleksibilnih sistema grejanja koji kombinuju više izvora energije.

Kao primer izdvojio je projekat solarno-termalne toplane u Novom Sadu.

"Investicija je negde oko sto trideset miliona evra i tu će Evropska unija takođe da dâ jedno dvadeset odsto bespovratnih sredstava, ali to će biti stvarno fascinantni projekat u Srbiji", naveo je Ilijevski.

Dodao je da će u okviru tog projekta biti izgrađen rezervoar za skladištenje toplotne energije koji će, kako je rekao, biti najveći u Evropi.

Prelazak na biomasu jača lokalnu ekonomiju

Govoreći o napretku Srbije, ocenio je da su postavljeni dobri temelji, ali da ima prostora za dodatno unapređenje.

Posebno je naglasio ekonomske koristi od prelaska na biomasu.

"Vi kada sa fosilnih goriva sa mazuta pređete na drvnu biomasu, vi praktično ne izvozite novac iz lokalne samouprave. Ona ostaje na lokalu, daje se šumovlasnicima za drvo, a onda oni opet plaćaju poreze lokalne tako da novac cirkuliše na lokalu", rekao je Ilijevski.

Kada je reč o energetskoj efikasnosti, ukazao je da je interesovanje donatora i finansijskih institucija veliko, ali da bi programe trebalo proširiti i na industriju i stambene zajednice kako bi se postigli veći efekti u uštedi energije.

EU do 2050. godine cilja klimatsku neutralnost

Govoreći o evropskim ciljevima, Ilijevski je podsetio da Evropska unija teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.

"Praktično plan, cilj Evropske unije je da bude klimatski neutralna", poručio je.

Naveo je i da su zbog toga evropske direktive sve ambicioznije, pa je cilj da javne zgrade do 2028. godine dostignu nulte emisije, a da se isti standard primeni na celokupan fond zgrada do 2030. godine.

Ilijevski je zaključio da uspeh u dostizanju tih ciljeva zavisi od ekonomske snage svake države, ali i da je uloga Evropske unije da pomogne državama da sprovedu svoje planove u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.