Pokretanje "Turskog toka" ne može se očekivati pre 2017. godine, smatra turski ambasador u Rusiji. "Gasprom" je prethodno najavio da će zalihe gasa do Turske krenuti tim gasovodom u decembru 2016. Još jedan gasovod trebalo bi da bude "Istočni luk" kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, a mogući izvori gasa bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija.Još nije potpisan obavezujući ugovor o izgradnji "Turskog toka" između Moskve i Ankare, a očekuje se da cevovodi budu u funkciji nakon 2017. godine, rekao je u intervjuu Interfaksu ambasador Turske u Rusiji Umit Jardim, prenosi Raša tudej...
Pokretanje "Turskog toka" ne može se očekivati pre 2017. godine, smatra turski ambasador u Rusiji. "Gasprom" je prethodno najavio da će zalihe gasa do Turske krenuti tim gasovodom u decembru 2016. Još jedan gasovod trebalo bi da bude "Istočni luk" kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, a mogući izvori gasa bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija.
Još nije potpisan obavezujući ugovor o izgradnji "Turskog toka" između Moskve i Ankare, a očekuje se da cevovodi budu u funkciji nakon 2017. godine, rekao je u intervjuu Interfaksu ambasador Turske u Rusiji Umit Jardim, prenosi Raša tudej.
"Bilo bi neprecizno kada bismo sada rekli da će gasovod biti pokrenut 2016. ili 2017. godine", rekao je ambasador dodajući da Turska i Rusija još nisu ni počele projekat.
Ambasador, ipak, veruje da bi, kada bi strane uspele da izvedu projekat, to bila velika pobeda i za Tursku i za Rusiju. Moskva i Ankara i dalje razgovaraju o tom pitanju, rekao je Jardim.
Prethodno je izvršni direktor "Gasproma" Aleksej Miler rekao da će gas do Turske preko novog toka početi da stiže u decembru 2016. godine.
O gasu se razgovaralo i na samitu EU i šest zemalja Istočnog partnerstva u Rigi. U završnom saopštenju naglašen je interes da se zajamči bezbedno snabdevanje gasom, a posebno je ukazano na važnost Južnog gasnog koridora, prenosi Beta.
Iz saopštenja proizlazi da EU nikako ne želi da se odrekne ukrajinske tranzitne infrastrukture za dotok ruskog gasa, jer se ukazuje na "dalje napore EU za osavremenjivanje ukrajinskog Sistema za prenos gasa kao dela Evropske mreže".
Postepena gradnja gasovoda
Američki institut za strategijske prognoze "Stratfor" smatra da će "Gasprom" nastaviti izgradnju "Turskog toka" "što je pre moguće, bez obzira na to da li će ili ne taj projekat prevazići političke prepreke u Evropskoj uniji".
Rusija će graditi postepeno ovaj gasovod i, ako se izgradnji infrastrukture i isporuci gasa u Evropu suprotstavi EU, "Turski tok" će biti izgrađen delimično i s kapacitetom da podmiri buduće očekivane velike potrebe Turske, čija se industrijska i ekonomska ekspanzija očekuje u idućim godinama.
"Stratfor" navodi da je "Gasprom" već angažovao italijansku kompaniju "Saipem" za postavljanje cevi ispod Crnog mora, kojima bi "Turski tok" godišnje mogao snabdevati Evropu sa 63 milijardi kubnih metara gasa, a to je tačno onoliko koliko Rusija sada isporučuje Evropskoj uniji preko Ukrajine.
"Gasprom" je saopštio da će, s obrazloženjem da je Ukrajina nepouzdana kao tranzitni partner i da bi se ogromna sredstva morala uložiti u obnovu zastarele ukrajinske gasne infrastrukture, od kraja 2019. prestati da isporučuje gas EU preko Ukrajine, tako da je "Turski tok" zamena za snabdevanje Evrope.
"Stratfor" napominje da je "snažan politički pritisak Evropske komisije i više članica EU" doveo do toga da Moskva odustane od izgradnje "Južnog toka" i sklopi sporazum o velikoj isporuci gasa s Kinom.
Zvanični razlozi su bili da su međudržavnim ugovorima Rusije i evropskih zemalja za projekat "Južni tok" narušena pravila konkurencije i razdvajanja proizvodnje i distribucije energije.
Evropska komisija je, međutim, upravo potvrdila da produžuje izuzeće od pravila EU za Transjadranski gasovod, s obrazloženjem da je taj projekat "komercijalna inicijativa koja nije ugrađena ili nametnuta od zemalja u kojima se ostvaruje", a to su Grčka, Albanija i Italija".
Gasovod "Istočni luk" zaobilazi Srbiju
Novi gasovod "Istočni luk" kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku mogao bi da počne da se gradi 2018. godine, proizlazi iz dogovora ovih zemalja potpisanog u Rigi.
Dogovor je postignut na inicijativu vlade u Bratislavi koja je stavila do znanja da je cilj toga da se obezbede razni izvori i putevi snabdevanja za stabilan priliv gasa u srednju i jugoistočnu Evropu koji bi bio bez prekida.
Kako je predočeno, "mogući izvori gasa bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija".
Mada ta nova infrastruktura za dotok gasa iz raznih izvora zaobilazi Srbiju, kako su agenciji Beta rekli evropski diplomatski izvori u Briselu, izgradnja srpsko-bugarske gasne veze dala bi mogućnost za priliv izvesne količine gasa u Srbiju i sa tog novog gasovoda.
Azerbejdžanski gas bi prevashodno preko "Transjadranskog" i drugih planiranih gasovoda, koji treba da prođu kroz Tursku, kao dela Koridora, postao dodatni izvor snabdevanja u odnosnu na ruski gas, a "Istočni luk" bi umnogome koristio gas iz tih gasovoda "Južnog koridora".