Energetika - Srbija

Zašto naša zemlja od izvoznika struje postaje uvoznik

I domaćinstva i privreda su ostali uskraćeni za objašnjenje kako će se snabdevati strujom ako se gasi nekoliko termoelektrana između 2030. i 2034. godine, a zamenskih kapaciteta još uvek nema. A trebaju godine da se sagrade.

Ako se zna da prosečni Evropljanin provodi 90 odsto vremena u zatvorenom prostoru i pri tome troši energiju za grejanje i hlađenje, osvetljavanje, rad kućnih aparata, nije ni čudo što podaci pokazuju da da domaćinstva u EU više do 60 odsto potrošnje energije koriste na grejanje. Srbija ne zaostaje za njima. Pri tome je reč o fosilnim gorivima, a ne o zelenoj energiji.

Ono što našu zemlju očekuje jeste i otvaranje brojnih data-centara u koji ne mogu da rade bez ozbiljnog napajanja strujom, a koje bi „Elektroprivreda Srbije” valjda trebalo da snabdeva električnom energijom i time i dodatno zaradi. Ali odakle struja, osim opet iz uvoza, što nije neizvodljivo, samo je pitanje koliko je uvek isplativo. I da li je u redu da Srbija od izvoznika struje postane uvoznik.

I sama ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je nedavno da Data-centar u Kragujevcu, kao najveći na zapadnom Balkanu, troši oko 0,35 odsto ukupne električne energije u Srbiji.

– Na svetskom nivou data-centri troše oko 1,5 odsto ukupne električne energije, a očekuje se da se taj procenat udvostruči do 2030. godine. Srbija uskoro dobija i najveći superkompjuter u jugoistočnoj Evropi, što dodatno podiže značaj energetskih resursa za digitalni razvoj zemlje. Predviđena ulaganja u energetski sektor Srbije iznosiće oko 15 milijardi evra u narednih 10 do 15 godina kako bi se obezbedila stabilna i održiva isporuka električne energije za građane i privredu – rekla je tada ministarka.

– Potrošnja električne energije koju koriste data-centri utrostručila se tokom poslednje decenije i očekuje se da će se udvostručiti ili ponovo utrostručiti do 2028. godine. U 2023. godini potrošnja data-centara je činila približno 4,4 odsto ukupne potrošnje električne energije u SAD, a procene stručnjaka su da bi do 2028. godine ova brojka mogla porasti na između sedam i 12 odsto. Njihova izgradnja će zahtevati ozbiljnu nadogradnju i proširenja u električnoj mreži – potvrdio je za „Politiku” mr Željko Marković, stručnjak za energetiku i jedan od bivših direktora u EPS-u.

– Ako bismo mogli slobodno da biramo, trebalo bi da sledimo kineski energetski put. To znači da što efikasnije koristimo naš lignit, uključujući i izgradnju jednog novog velikog termoagregata snage bar 600 megavata, da izgradimo oko 4.200 megavata novih solarnih i vetroelektrana i da izgradimo nove RHE snage oko 1.100 megavata i akumulacionog kapaciteta oko 550 gigavat-sati. Tako bismo obezbedili maksimalnu moguću energetsku nezavisnost i pouzdan rad.

Kako sada stvari stoje, najverovatnije ćemo morati da izgradimo nuklearne elektrane ukupne snage od oko 3.000 megavata – kaže dr Slobodan Ružić, savetnik preduzeća za energetsku efikasnost „ENS grup” i bivši pomoćnik ministra energetike.

– Resursi lignita na Kosovu i Metohiji su izvanredni i dovoljni su za snabdevanje najjeftinijom električnom energijom stanovništva i privrede bar za sledećih 250 godina. Mislim da bi velikim međunarodnim igračima, pre svega SAD, trebalo mnogo snažnije isticati ugalj na KiM kao energetski resurs i kao istinski zajednički interes Srba, Albanaca i svih drugih ljudi koji ovde žive. Ako bi SAD prepoznale svoj ekonomski interes za zajedničku izgradnju termoelektrana na jugu Srbije i na samom KiM, EU ih sigurno ne bi u tome sprečila – kaže Ružić.

Niže cene struje za domaćinstva u Mađarskoj, Ukrajini

Iako struja poslednjih godina poskupljuje, Srbija i dalje spada u zemlje sa najpovoljnijim cenama električne energije u Evropi, nekoliko država ima niže cene za domaćinstva. Prema podacima Evrostata za 2025. godinu, Turska beleži najniže nominalne cene struje u širem evropskom regionu. Unutar Evropske unije, Mađarska konstantno nudi najjeftiniju struju za domaćinstva, sa cenama koje su često niže nego u Srbiji kada se uračunaju svi porezi i takse.

Bosna i Hercegovina i Crna Gora, zajedno sa Kosovom i Gruzijom, često imaju niže cene po kilovat-satu u odnosu na Srbiju.

Ukrajina, odnosno Kijev, istorijski ima najnižu cenu struje u Evropi, što se u velikoj meri održalo i u novijim analizama uprkos ratnim okolnostima.

Situacija je drugačija za industrijski sektor, struja za privredu u Srbiji je u 2025. i 2026. godini skuplja nego u mnogim zemljama EU (od Finske i Švedske) zbog specifičnih tržišnih kretanja i subvencija u tim državama. Iako država nastoji da održi niže cene za domaćinstva, trend poskupljenja usklađen sa zahtevima MMF-a znači da struja više neće biti drastično jeftinija kao ranije.