- Srbija

Menja se način na koji merimo vreme: Posle 50 godina doneta istorijska odluka

Odluka je doneta glasanjem na 28. Generalnoj konferenciji za tegove i mere, a do stupanja na snagu novih pravila neće biti dodavanja novih prestupnih sekundi, što u praksi znači da se njihova primena završava odmah.

"Posle 30 godina rasprava, spremni smo", izjavio je Noel Dimark, naučnik Nacionalnog centra za naučna istraživanja Francuske (CNRS), neposredno pre glasanja.

Kako pojašnjava američki naučni magazin "Scientific American" (SciAm) koordinisano svetsko vreme (UTC) predstavlja međunarodni standard za merenje vremena, koji koriste računari, mobilni telefoni, brodovi, avioni, sateliti i navigacioni sistemi poput GPS-a.

Ono se izračunava na osnovu ponderisanog proseka vremena koje pokazuju atomski satovi širom sveta, a njegovo određivanje i distribuciju koordinira Međunarodni biro za tegove i mere (BIPM).

Pošto se Zemlja ne okreće potpuno ravnomerno, trajanje dana prema njenoj rotaciji ne poklapa se u potpunosti sa vremenom koje mere atomski satovi.

Prestupna sekunda uvedena je 1972. godine kako bi se razlika između astronomskog vremena i UTC-a održala u granicama od jedne sekunde.

Od uvođenja tog sistema dodato je ukupno 27 prestupnih sekundi, a poslednja je uvedena 31. decembra 2016. godine.

Međutim, sredinom prošle decenije rotacija Zemlje počela je da se ubrzava, zbog čega su naučnici upozorili da bi uskoro mogla da bude potrebna i negativna prestupna sekunda, odnosno oduzimanje jedne sekunde.

Inženjeri su upozorili da bi takva promena mogla da izazove ozbiljne probleme u digitalnoj infrastrukturi, jer bi računarski sistemi širom sveta morali da se prilagode naglom pomeranju vremena unazad.

Nik Stamatakos, šef Odeljenja za orijentaciju Zemlje pri Američkoj pomorskoj opservatoriji, koja upravlja američkim sistemom GPS, naveo je da je izbegavanje negativne prestupne sekunde jedan od glavnih razloga za promenu dosadašnjeg sistema.

Prema novom rešenju, dozvoljena razlika između koordinisanog svetskog vremena i vremena zasnovanog na rotaciji Zemlje biće postepeno povećavana, sve dok se u dalekoj budućnosti ne ukaže potreba za uvođenjem takozvanog prestupnog sata.

Za razliku od prestupnih sekundi, koje su dodavane u razmacima od nekoliko godina, prestupni sat, prema sadašnjim naučnim procenama, neće biti potreban najmanje narednih hiljadu godina.

Očekuje se da većina ljudi neće primetiti promenu, dok bi novi sistem trebalo da smanji rizik od softverskih grešaka, prekida usluga i problema u radu digitalnih sistema.

Ipak, ukidanje prestupne sekunde znači da će se zvanično merenje vremena postepeno više udaljavati od prirodnog ritma Zemljine rotacije, na osnovu kojeg je čovečanstvo vekovima određivalo vreme posmatranjem neba.