Investicije - Srbija

Investiranjem u kanalsku mrežu - najveću infrastrukturnu vrednost u Vojvodini

Glavni ciljevi Vlade Vojvodine u njenoj politici u oblasti vodoprivrede su restruktuiranje društvenih vodoprivrednih preduzeća i intenzivno ulaganje u kanalsku mrežu u Vojvodini, izjavio je potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić, na današnjoj konferenciji za novinare održanoj u Javnom preduzeću “Vode Vojvodine”.

Što se tiče prvog cilja, Vlada Vojvodine je dala saglasnost na inicijativu Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede Srbije, da se društvena vodoprivredna preduzeća reorganizuju, tako što će 53 posto kapitala tih preduzeća pripasti AP Vojvodini, odnosno “Vodama Vojvodine”, a 47 posto Republici Srbiji. Kad je reč o kanalskoj mreži, prethodna godina je prva u poslednje dve decenije u kojoj su realizovane kapitalne investicije. Za uređenje kanalske mreže u Vojvodini, uloženo je više od milijardu dinara, i ti radovi se i dalje nastavljaju, rekao je Goran Ješić.

Neposredni povod današnje pres konferencije je potpisivanje novih ugovora za unapređenje stanja u vodoprivredi, vrednih 580 miliona dinara, koji će biti iskorišćeni za čišćenje kanala, projektovanje i izgradnju regionalnih sistema za navodnjavanje i za redovno održavanje.

Kanalska mreža u Vojvodini najveća je infrastrukturna vrednost koju ova Pokrajina ima i, prema Ješićevim rečima, pored EPS-a i NIS-a, ne postoji ništa vrednije ni što Republika Srbija ima. Dužina kanalske mreže iznosi 21.000 kilometara dok, poređenja radi, mreža kategorisanih puteva u Vojvodini iznosi 5.596 kilometara. Površina sa koje se odvodnjava u AP Vojvodini, sa 159 pumpi u sistemu, veća je od milion hektara. Koliko je važno održavati kanalsku mrežu, govori podatak koji je naveo Ješić, da je šteta za poljoprivredu Vojvodine u 2010. godini bila enormno velika, jer zbog prevlaženosti više od 300.000 hektara zemljišta, setva kukuruza se nije mogla obaviti u optimalnim rokovima. Zato je prošle godine započet je zajednički poduhvat udruživanja sredstava Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, “Voda Vojvodine” i lokalnih samouprava, za realizaciju vodoprivrednih projekata. U 2012. godini ugovoreno je 1.257.930.000 dinara, ugovori su sklopljeni sa 40 lokalnih samouprava i radovi su pokrenuti u 255 mesnih zajednica.

Prvi put od 90-tih godina prošlog veka, imali smo kapitalne investicije: u izgradnju novih regionalnih sistema za navodnjavanje - Kikinda-Nova Crnja-Žitište i Kula-Mali Iđoš, rekao je Ješić i dodao da je urađena studija koja je pokazala isplativost ulaganja u navodnjavanje, kroz dobijanje znatno većih prinosa soje, kukuruza i šećerne repe.
Govoreći o daljim planovima, Ješić je rekao da je, na inicijativu Vlade Srbije i otvorene mogućnosti oko finansiranja od strane Arapskog investicionog fonda, pripremljen niz projekata za kapitalna ulaganja, čija vrednost je oko 30 miliona evra. Ukoliko se ostvari taj finansijski aranžman, u sledećoj godini, zajedno sa sredstvima koja Pokrajina izdvaja, biće obezbeđeno gotovo 50 miliona evra za rekonstrukciju kanalske mreže.

Takođe, započeti su pregovori za obnavljanje pumpi u vodoprivrednom sistemu. Pumpe koje se koriste u proseku su stare 50-60 godina, veliki su potrošači struje. Zato je cilj da se taj sistem obnovi, da se smanje troškovi održavanja i poveća funkcionalnost. Tamo gde je moguće da se uvedu pumpe i za dvosistemski rad - i za navodnjavanje i za odvodnjavanje, kao i da se ugradi daljinsko upravljanje, rekao je Ješić.

Jedan od planiranih projekata, koji bi trebalo da se realizuje već naredne godine, je uspostavnjanje javno-privatnog partnerstva, jer, kao je rekao Goran Ješić, cilje je i da se hidrotehnički potencijali stave u funkciju neke nove dodate vrednosti, a to je, pre svega, proizvodnja električne energije. Na kraju, rekao je potpredsednik Ješić, ostaje revitalizacija Velikog bačkog kanala, sa ciljem da se obezbedi njegova plovnost.

Mirko Adzić, v.d. direktora “Voda Vojvodine” rekao je da se radovi čišćenja izvode na 1.130 kilometara kanala. Od danas ugovorenih 580 miliona dinara, za čišćenje kanalske mreže planirano je 300 miliona. Radovi će biti izvedeni u 75 mesnih zajednica, a trebalo bi da bude rekonstruisano dodatnih 480 kilometara kanala.