Investicije - Srbija

Londonska berza oživela grad bakra

Minulu i ovu godinu Borani će, izvesno je, pamtiti po vidljivoj obnovi svog grada. Gradski trgovi i fasade solitera i ustanova u starom centru ovog rudarskog grada doteruju se zahvaljujući tome što je cena bakra i zlata na Londonskoj berzi već gotovo dve godine rekordna (10.000 evra za tonu i 50.000 evra za kilogram).

To prate i investicioni poduhvati u Borskom kombinatu bakra. Krajem juna, na Vidovdan, položen je kamen temeljac savremene topionice, a započet je i projekat sanacije ovdašnjeg jednovekovnog ekološkog zagađivanja. Do 2014. godine u novu topionicu, novu rudarsku opremu i ekološku sanaciju grada Borski kombinat će, sopstvenim profitom i državnom garancijom za kredite svetskih kompanija i Svetske banke, uložiti gotovo 400 miliona evra.

Predsednik borske opštine Nebojša Videnović, inženjer mašinstva, sa najdužim stažom u „Jami“ Borskog kombinata bakra, kaže da se u donatorski fond za izgradnju Bora već slilo više od sto miliona dinara. Najviše donacija je iz Borskog kombinata i priloga njegovih poslovnih partnera, a pomažu i preduzetnici Bora.

Većina stambenih i poslovnih zgrada u starom centru Bora dobila je nove fasade vedrijih boja, a na mnogima su popravljeni i dotrajali krovovi. Nestaju čađavi i sivi prizori „bojeni“ dimom borske topionice bakra. Videnović kaže da će i ostali delovi grada obnoviti fasade, da je izgrađeno i pet novih kružnih saobraćajnih tokova i isto toliko novih trgova. Bor je dobio i dve nove fontane, ispred doma kulture i obnovljenog kulturno-poslovnog centra „Kapija Bora“. Počela je i gradnja zoološkog vrta, a gradiće se i akvapark, pored velikog borskog sportskog centra „Mladost“.

Predsednik opštine ne bi, veli, da demantuje sve one koji misle da je na uređivanju Bora u ovoj i minuloj godini učinjeno i više nego za minulih 15 godina. Presudno je to što se nekadašnji borski gigant oporavlja i što njegovi rukovodeći ljudi žele da grade lepši Bor za svoje radnike i njihove porodice. Već za tri godine u Boru više neće biti dima i topioničkih otrova, a sura rudnička i topionička jalovišta biće pošumljena. Oživeće i Borska reka. Na obnovljene fasade više neće padati tone otrova i dima.

A ove godine Borani će, kao i minule sezone, uživati u toplim stanovima, preduzećima i ustanovama. Ovdašnja gradska toplana, među tri najveće u Srbiji, posle dugogodišnjih nevolja, grejala je u minuloj sezoni, 24 časa dnevno, 97 odsto svih stanova, preduzeća i ustanova u Boru. Predsednik Videnović ističe da je prošle godine nadljudskim naporima ljudi iz opštinskih javnih preduzeća, uz obilatu pomoć iz Borskog kombinata, vrelovodna mreža, obrvana kvarovima, dovedena u red a toplana snabdevena ugljem i mazutom. Tako će, veli, biti i ove zime.

Hrabri i to što je počelo oživljavanje borskih mrtvih kapitala. Poslovno-zabavni centar „Kapija Bora“, svojevremeno napola završen, pa ruiniran, sada je obnovljen na oko sedam hiljada kvadratnih metara. Njegovi graditelji i vlasnici beogradski „Energoprojekt“, Borski kombinat i borska opština dogovaraju se kako da ga usele da bi bio od koristi. Počela je obnova i hotela „Jezero“ na Borskom jezeru. U vlasništvu je Borskog kombinata i nije radio sedam godina. Prve goste primiće već u narednoj turističkoj sezoni. Postoje i projekti, o kojima se pregovara, za aktiviranje borskog aerodroma, motela „Metalurg“ na Borskom jezeru, motela „Zlotske pećine“, kao i za oživljavanje „Slobine vile“ na Dubašnici.

Najneizvesnija je sudbina velikog turističkog centra „Jelen-Hajat“ na Crnom vrhu. Do 2000. godine konzorcijum graditelja je ceo taj hotelski kompleks (sa mnoštvom luksuznih sadržaja) stavio pod krov, uloživši oko 40 miliona dolara, i – od tada je sve „zamrznuto“. Sada se o sudbini tog atraktivnog zdanja najviše pitaju Naftna industrija Srbije i njen ruski kupac „Gaspromnjeft“.

Nije dobro za Bor, kaže Nebojša Videnović, što je u svim tim velikim građevinama, od značaja za razvoj borskog turizma, zarobljeno oko 200 miliona evra, a još je gore to što posao u njima nije dobilo više od hiljadu radnika. Nova vlast u Boru svakodnevno na te činjenice podseća nadležne u Srbiji. Posebno birokrate u republičkoj Direkciji za imovinu, bez čijih se dozvola ne može ništa preduzeti.