Investicije - Srbija

„Mali Aerodrom” na Metinom brdu

Koliko god je uticala na razvoj Kragujevca, fabrika automobila, smeštena na desnoj obali Lepenice, ostavila je u zapećku ceo taj kraj grada, koji već decenijama tavori, praktično, bez ijednog urbanog sadržaja.

Pre nekoliko godina lokalna samouprava je „izvršila proboj“ na desnoj obali reke, otkupivši nekoliko hektara zemljišta oko stare livnice. Tu, u samom centru grada koji više podseća na nekakvu periferiju i sa starim industrijskim objektima odaje utisak napuštenog mesta, leti se održava rok festival „Arsenal fest“. To je jedina manifestacija zbog koje Kragujevčani prelaze s leve na desnu obalu reke, izuzimajući, naravno, radnike novih preduzeća koja su nekada pripadala velikom „Zastavinom“ kompleksu.

No, da li je to dovoljno da se probudi tokom najvećeg dela godine uspavani deo inače živog Kragujevca. Kako oživeti tu polovinu četvrtog po veličini grada u zemlji, kako mu udahnuti život i izmeniti prostor kojim dominira mnoštvo niskih kuća, raspoređenih duž uskih, isprepletanih uličica.

Bilo je mnogo planova, ali pitanje šta uraditi sa desnom obalom Lepenice i dalje je među prioritetima kragujevačke Direkcije za urbanizam, koja uporno traga za odgovorom.

– Imamo Generalni urbanistički plan koji otvara perspektive za ceo taj veliki prostor na desnoj obali Lepenice. Pre svega, mislim na Metino brdo iznad fabrike. Ono je predviđeno za stambenu gradnju visoke gustine, ali i za izgradnju sportskog centra sa nizom terena i, možda, jednom velikom zatvorenom halom. Na tom mestu, takođe, predviđena je izgradnja jedne srednje škole i zdravstvene ustanove – kaže za „Politiku“ direktorka Direkcije Mirjana Ćirić.

Prema njenim rečima, Metino brdo bi moglo da postane „mali Aerodrom“, po ugledu na veliko naselje na drugom kraju grada. Izgrađeno osamdesetih godina prošlog veka, to naselje je urbanizovana celina, sa obrazovnim, zdravstvenim i komercijalnim sadržajima, a relativno skoro tu je podignuta i crkva sa školom i domom za buduće sveštenike.

No, da bi se Metino brdo konačno kako bi urbanisti rekli „otvorilo“, potrebno je, kaže direktorka Ćirić, obezbediti znatna sredstva, odnosno pronaći dobrostojećeg investitora.

– Ne možemo da radimo konkretniji plan bez investitora, s kojim bismo morali da se dogovorimo o detaljima – objašnjava naša sagovornica.

Jedna od najvećih prepreka na putu oživljavanja desne obale Lepenice jeste pruga, koja ide duž reke i seče grad na dva dela. Izmeštanje koloseka je jedna od opcija, ali za to su potrebna velika sredstva i grad nije u mogućnosti da realizuje tu ideju bez pomoći države. Bilo je reči da se magistralna pruga koja Kragujevac povezuje sa Lapovom i Kraljevom, velikim železničkim centrima, pretvori u gradsku saobraćajnicu, kojom bi šinobusi ili neka druga vrsta vozova prevozili putnike s jednog na drugi kraj grada. Ima, međutim, i drugačijih ideja, a o jednoj od njih za naš list govori arhitekta Zoran Gagić, koji se posle dvadeset godina provedenih u Parizu vratio u rodni Kragujevac.

– Izmeštanje pruge je skupo. U Parizu, ispod stadiona Pari sen Žermena, na primer, prolazi autoput. Možda treba razmišljati u tom pravcu, a desnu obalu svakako treba oživeti, pogotovo što je Lepenica sve manje reka a sve više mali vodeni kanal. On bi, bar u onom delu koji prolazi kroz centar grada, mogao da se poploča i tako formira preko potrebni parking. Zašto se taj prostor, na primer, ne bi otvorio za brojne kafiće i druge ugostiteljske objekte, koji su danas smešteni u glavnoj ulici. Prostor oko stare livnice idealan je za tako nešto, a glavna ulica više ne bi morala da se guši u saobraćajnom metežu – smatra ovaj arhitekta.

I dok stručna javnost iznosi svoje ideje, mnogim Kragujevčanima na desnoj obali Lepenice taj deo grada se sviđa upravo takav kakav je, miran i tih, bez saobraćajne gužve i buke. Na Direkciji za urbanizam je da izmiri različita viđenja i donese konačno rešenje, a na lokalnoj samoupravi da pronađe investitore i obezbedi sredstva, kako bi konačno i taj deo grada poprimio obrise urbane celine.