Investicije - Srbija

(Ne)iskorišćene strane donacije

Veliki projekti u Srbiji delimično se finansiraju donacijama, kojih je u Srbiju od 2000. godine stiglo oko osam milijardi evra. Realizaciju nekih projekata, međutim, koče nerešena pravna pitanja, nepotpuna finansijska konstrukcija ili nedostatak projektne dokumentacije.

Državni dugovi uveliko su u nedozvoljenoj zoni a novi krediti su, zbog velikog minusa u budžetu, neizbežni. Veliki projekti, kakvi su Žeželjev most, Koridor 10, opštinske baze podataka i nova ambulantna kola, delimično se finansiraju donacijama - sredstvima koja se dobijaju bespovratno ili kao veoma povoljan kredit.

Vlada Srbije procenjuje da je na taj način od 2000. godine stiglo oko osam milijardi evra, iako je bilo problema sa izradom projekata i sa dokumentacijom.

"Nismo mogli da privučemo više novca, ali bismo neke stvari mnogo efikasnije uradili. Ne bi se dešavalo da neki projekti budu blokirani, u smislu da imamo sredstva na raspolaganju a ne možemo da započeno projektne aktivnosti", kaže Ognjen Mirić iz Kancelarija za evropske integracije.

Kao primer toga, Mirić navodi zajam Nemačke razvojne banke za projekat prečišćavanja otpadnih voda, čiju realizaciju koče nerešeni imovinsko pravni odnosi, nezavršena finansijska konstrukcija i nedostatak dela projektne dokumentacije.

Najviše novca Srbija je dobila od Evropske unije, ukupno tri milijarde evra. Među zemljama donatorima na prvom mestu je Nemačka sa milijardu i 200 miliona evra. Aleksandar Grunauer, iz nemačke organizacija GIZ, ističe da države nemaju prijatelje nego imaju interese.

"Sigurno, Nemačka ima interes da Srbija ekonomski jača. To je dobro kad uđe u EU, da ljudi u Srbiji imaju više para da kupe novi auto. Ima dosta Nemačkih firmi koje zapošljavaju ljude u Srbiji. Za njih je dobro je da imaju dobro okruženje za poslovanje", kaže Grunauer.

Nemačka će nastaviti da donira Srbiji oko 100 miliona evra godišnje, ali mnoge zemlje donacije preusmeravaju na druga područja poput severa Afrike. Upućeni kaži da će za Srbiju biti manje novca.

"Nije realno očekivati veći priliv donacija iz sveta, iz dva razloga. Prvo, ceo svet se nalazi u teškoj ekonomskoj krizi, i niko nema novca za poklon. Sa druge strane, Srbija, ma koliko bila u teškoj ekonomskoj situaciji danas, nije u istoj situaciji kao 2001. godine, kada su sredstva odvajana iz političkih razloga - da se pomogne mlada demokratija", smatra ekonomista Ljubodrag Savić.

U predstojećem periodu, Vlada računa sa više novca iz fondova Evropske unije. Očekuje se da iz budžeta EU, za period od 2014. do 2020, Srbija dobije više od sadašnjih 200 miliona evra godišnje. U Vladi kažu da će pripremiti ljude da bolje rade projekte i da dokumentaciju dostavljaju na vreme.