Investicije - Srbija

Skoro 50 milijardi evra kapitalnih investicija

„Radi se o najobimnijem programu do sada koji smo predstavili građanima Srbije – 17 milijardi evra do 2030. godine, a onda još 31 milijarda do 2035. godine. Ukupno skoro 50 milijardi evra kapitalnih investicija”, dodao je Mali. Kako je istakao, to su investicije u ono što treba da podigne kvalitet života građana. Ministar finansija je poručio i da je čitav program usmeren ka rastu.

„Dakle, mi moramo da ubrzamo još više, iako pozitivno rastemo i dobro rastemo i najbrže rastemo kada je region zapadnog Balkana u pitanju, moramo da rastemo još brže”, kazao je Mali. On je naveo da je naša zemlja poslednjih godina značajno povećala vrednost svoje ekonomije i da je cilj da se taj trend nastavi.

„Mi smo 2012. godine imali bruto domaći proizvod 35 milijardi evra. Prošle godine skoro 90 milijardi. Sa ovim programom i ulaganjem želimo da idemo na preko 130 milijardi”, rekao je Mali. Prema njegovim rečima, to bi značilo i značajno povećanje BDP-a po glavi stanovnika.

„Mi danas imamo BDP po glavi stanovnika preko 13.500 evra po glavi stanovnika. Poređenja radi, 2012. godine je bio 4.870 evra. Dakle, tri puta više za ovih 12, 13 godina, uz sve probleme koje smo imali, ceo svet koje je imao, u smislu i korone i energetske krize, raznih konflikata u svetu i tako dalje. A hoćemo da idemo na preko 20.000 evra do kraja 2035. godine”, pojasnio je Mali za RTS.

On je istakao da nije sve u brojkama, već da su prvi i osnovni cilj mir i stabilnost.

„Hoćemo da jačamo vojsku ne da bismo nekoga napadali, nego zato što je to glavni i osnovni stub čuvanja našeg identiteta, naše slobode, naše suverenosti, odvraćanja, na kraju krajeva, od bilo kakve agresije. Dakle, želimo da izbegnemo bilo kakav sukob, da jednostavno našoj deci obezbedimo sigurnu budućnost”, naglasio je Mali i dodao da hoćemo da budemo deo Evropske unije.

„Srbija je na putu da bude članica EU, da vidimo šta sve treba mi da uradimo, koje reforme da sprovedemo, a sprovodimo ih već, da bismo u tome uspeli, da na najbolji mogući način budemo i deo jedinstvenog tržišta, ali s druge strane da budemo deo šengen zone, svega onoga što dodatno može da doprinese rastu i razvoju naše zemlje i rastu životnog standarda”, objasnio je Mali.

Paralelno sa ekonomskim rastom, kako je istakao, planirano je i značajno povećanje primanja građana.

„Hoćemo da do 2030. godine minimalna zarada u Srbiji bude ne manja od 760 evra”, naveo je Mali. Podsetio je da je minimalna zarada 2010. godine iznosila oko 15.700 dinara, dok danas iznosi 551 evro.

„Da nam prosečna zarada do kraja 2030. godine bude ne manja od 1.700 evra. Podsetiću vas, 2012. godine bila je negde oko 300 evra. I da nam penzija bude najmanje 750 evra, a podsetiću vas da je 2012. godine prosečna penzija u Srbiji bila samo 204 evra”, dodao je Mali. Prema njegovim rečima, ono što je važno za građane Srbije, to je dalje podizanje životnog standarda iz godine u godinu. „Upravo ovakve investicije nam omogućavaju da unapredimo infrastrukturu, da budemo konkurentniji, da budemo atraktivniji, da privlačimo dalje investitore, da upošljavamo radnike, otvaramo nove fabrike. To je taj program i to je ta ekonomska politika koju sprovodimo već godinama unazad i to uspešno radimo”, poručio je ministar finansija.

Ali, uprkos tom rastu, ne smemo da se igramo stabilnošću, napomenuo je Mali.

„Makroekonomska stabilnost nam je veoma važna u ovom trenutku i to je moja poruka za sve građane Srbije – javni dug u odnosu na BDP je samo 41,5 odsto. Prosek u evrozoni je 88,5 odsto”, dodao je on i naglasio da će država nastaviti da vodi računa o javnim finansijama.

„Moramo da vodimo računa o svakom dinaru i da budemo odgovorni kako bismo ispunili sve što smo obećali građanima”, naveo je ministar. Ukazao je da je važno sprovesti programe, ali i ponašati se odgovorno prema svakom dinaru. „Moramo da se fokusiramo na to, moramo da se bavimo time danonoćno, kako bi to obećanje koje smo sada dali građanima Srbije i ispunili. Moramo da vodimo računa o svakom dinaru. Kao što se do sada ponašamo odgovorno, tako moramo i u budućnosti”, naglasio je Mali.

Kada je reč o tome kakva je situacija u državnoj kasi, ako uzmemo u obzir geopolitičku situaciju, Mali kaže da je ovo jedna od najvećih kriza ikada. „Mora svima da bude jasno da se radi o jednoj od najvećih kriza ikada i pitanje je kako će se ovo završiti i kada će se završiti. Vidite i sami da su cene sirove nafte otišle gore, da je cena gasa otišla gore. Čak su i Amerikanci pokrenuli inicijativu da se skinu sankcije sa ruske sirove nafte kako bi se stabilizovala situacija na svetskom tržištu”, naglasio je Mali. Napomenuo je da je važno da imamo dovoljno rezervi u ovom trenutku i sirove nafte i kerozina i dizela i benzina.

„Svega onoga što je neophodno da u kratkom vremenskom periodu preživimo ovu krizu”, dodao je Mali. Podsetio je da kada se desila korona država je reagovala sa devet milijardi evra programa pomoći privredi. A 2022. godine kada je bila energetska kriza, slična ovoj, kada je krenuo rat u Ukrajini, neki ljudi su govorili „neće biti ni grejanja, neće biti ni struje, neće biti ničega”, ali država je opet odgovorno reagovala sa čak dve milijarde evra.

„Tako da pratimo šta se dešava, predsednik je to najavio. Mi ćemo i za cene goriva na pumpama u Srbiji reagovati kao država. Imamo mehanizme, recimo jedan od mehanizama je i smanjenje akcize na gorivo, upravo kako bismo ublažili negativne posledice povećanja cena sirove nafte na svetskom tržištu”, poručio je Mali i dodao da je zato važno da budemo složni, jedinstveni i zajedno u stavu da treba da sačuvamo našu Srbiju.

„Sve se menja u svetu iz dana u dan i treba biti pametan i odgovoran da to sve prođemo sa što manjim negativnim posledicama”, zaključio je ministar finansija.

Za drugi međunarodni sastanak učesnika Ekspa prijavili se delegati iz 130 zemalja

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se za drugi međunarodni sastanak učesnika Ekspa, koji se održava od 10. do 12. marta u Beogradu, prijavilo skoro 500 delegata iz 130 zemalja sveta.

„Ta konferencija traje tri dana i ovo nam je drugi pripremni sastanak za najveći događaj u našoj istoriji, najveći događaj sledeće godine u svetu, a to je Ekspo 2027. Ja ću ih odvesti da vide i kako nam ide izgradnja novog Ekspo kompleksa, a takođe ćemo ih upoznati sa svim onim što se planira na tom događaju”, rekao je Mali. Naveo je da je do sada 137 zemalja sveta potvrdilo svoje učešće na Ekspu i da se očekuje da će izložbu posetiti tri do četiri miliona ljudi.