Investicije - Srbija

Smanjena ulaganja u Srbiju

Međunarodni monetarni fond upozorio je da je u Evropi poslednjih meseci prisutan izrazit odliv privatnog kapitala iz manje razvijenih u najrazvijenije zemlje EU.

Naime, u poslednjih godinu dana iz Španije je "izašlo" 269 milijardi evra, a iz Italije 235 milijardi. To, prema proceni ove institucije, može da dovede do ozbiljnih ekonomskih turbulencija.

I Srbija oseća ovaj negativni trend. Prema šestomesečnim podacima, Srbija je privukla ukupno 465 miliona evra stranih investicija. Ali tokom ove godine "Telekom Srbija" je otkupio akcije od grčkog OTE, što je koštalo oko 380 miliona evra. "Telenor" je izneo deo svoje dobiti. Tako je za šest meseci ove godine iz zemlje, po osnovu povlačenja sredstava investitora u matične zemlje, iz Srbije otišlo oko 637 miliona evra. Doduše, i naša preduzeća koja posluju u inostranstvu, povukla su oko 33 miliona evra. Kada se podvuče "crta", u "minusu" smo oko 138 miliona evra.

U Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza kažu da se kriza u Evropi i te kako oseti. I skoro dogovoreni projekti sporo se ostvaraju.

- Mi imamo tri projekta koji su pred samim potpisom - kažu u SIEPA.

- Sve je, međutim, usporeno. Kada se ta ulaganja ostvare, ona će imati značajne finansijske efekte, jer je reč o velikim investicijama. Jedna italijanska tekstilna kompanija je u procesu izbora zemljišta. Pri kraju su pregovori sa jednim nemačkim ulagačem, kao i sa jednim velikim proizvođačem automobilskih komponenti.

Iz Ministarstva finansija i privrede poručuju da se očekuje da Vlada u narednih mesec dana potpiše 24 ugovora sa većim preduzećima o "grinfild" ulaganjima u Srbiji. Čeka se i novi suvlasnik "Železare" u Smederevu, ali će on, bar prema zahtevu iz objavljenog javnog poziva, imati obavezu da uloži svega 50 miliona evra u naredne četiri godine.

Kada je u pitanju aktivnost ovdašnjih banaka, nezvanični podaci kažu da su one u zemlje svojih osnivača iznele oko 1,1 milijardu evra. U pitanju je delom profit, a delom vraćanje starih obaveza centralama.

- To nije nelegalno, pa se i moglo očekivati da će poslovne banke iznositi svoj profit u centrale - kaže za "Novosti" prof. Mlađen Kovačević.

- To je čak i pitanje ekonomskog patriotizma, pomoći zemlji matici.

S druge strane, statistika kaže da se ukupan iznos odobrenih kredita ne povećava od početka godine. Sličan problem ima ceo region.