Investicije - Srbija

Tražimo strane, a ne cenimo domaće investicije

Već godinama trčimo za stranim investicijama očekujući od njih razvoj, više radnih mesta, bolji standard. Zaboravljamo na činjenicu da se nijedna zemlja na svetu nije razvila tuđim kreditima. Otuda i pitanje – gde su u tome domaće investicije. Nisu li potcenjene, jer su, tvrde ekonomisti i privrednici, godinama višestruko veće od stranih.

Tako Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, navodi da je domaća privreda prošle godine investirala čak 2,4 milijarde evra, dok ekonomista Miroslav Zdravković upozorava da je teško izračunati koliko tačno iznosi ukupna vrednost domaćih investicija, ali da su svakako bitno veće od stranih i da će prema najgrubljim procenama ove godine dostići oko četiri milijarde evra. Poređenja radi, strane investicije su u prvih šest meseci ove godine iznosile tek nešto više od pola milijarde evra.

Pa zašto se onda o domaćim investicijama manje priča? Da li zato što je reč o ulaganjima malih među kojima nema zvučnih imena? A svakako se radi o firmama koje zapošljavaju veliki broj ljudi u našoj zemlji.

– Osim što su veće, domaće investicije su i kvalitetnije jer idu uglavnom u proizvodnju i stvaranje nove vrednosti, a strane često idu u finansije. Čak 60 odsto ovogodišnjih stranih investicija otišlo je u finansijski sektor. Zaključak je da je domaća privreda najveći ulagač u Srbiji – navodi Knežević, koji je i vlasnik konfekcijske kuće „Modus”.

– To su investicije svih nas – malih i srednjih biznisa. Treba reći da srpsku privredu nose 220.000 preduzetnika i oko 107.000 malih i srednjih preduzeća. Neće strani investitori doneti razvoj, već mala privreda koja svakodnevno investira u nove poslove i tekuće poslovanje – navodi on.

Po njemu, za Srbiju je još poraznija činjenica što domaći i inostrani investitori nemaju u šta da ulože pare.

– Ja, na primer, imam novca za ulaganje, ali nemam gde da investiram. Nekoliko je razloga za to. Jedan veliki deo tržišta uzeli su monopolisti, a tu je i siva ekonomija koja zauzima veliki deo prometa robe i usluga, ponegde i do 50 odsto. Kada sam taj podatak izložio Dominiku Stros-Kanu, on je bio u šoku – objašnjava Knežević.

Da se mnogo veća pažnja mora posvetiti domaćim investitorima, smatra i Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca, koja velikim delom okuplja mala i srednja preduzeća.

– Prva baza ulaganja uvek su domaći investitori i njima se mora posvetiti pažnja. Strani su na dugom štapu. Kada na listi konkurentnosti padnete na 101. mesto, kao što se nama ove godine dogodilo, strani investitori to vide i zaključuju da smo jedna od najlošije rangiranih evropskih zemalja – objašnjava Rajić.

Veliki problem je, kaže on, pad tražnje na našem tržištu, što je prepreka daljim domaćim investicijama.

– Domaćim investitorima, a i stranim, ovde se isplati da ulažu samo ukoliko svoje proizvode izvoze. U takvoj situaciji se moraju i dalje olakšavati uslovi poslovanja i smanjivati nameti, jer drugog načina za pokretanje privrede nema – zaključuje Rajić.

Cela priča o domaćim i stranim investitorima nedavno je dobila i političku konotaciju izjavom Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, koji je rekao da su domaći investitori u lošijem položaju od stranih i da dobijaju manje novca za otvaranje radnih mesta. To je demantovano, jer novac za radna mesta, do 10.000 evra po čoveku, dobijaju i jedni i drugi bez razlike da li su domaći ili strani investitori. Sve zavisi od toga u koje se grane pare ulažu. Do sada je ove podsticaje od države dobilo 140 domaćih i 117 stranih investitora.

Malo stranih ulaganja

Što se tiče stranih investicija, Srbija se ove godine njima ne može pohvaliti. Za prvih šest meseci privukli smo nešto više od pola milijarde evra. U svakom slučaju više nego 2012. godine kada je u Srbiju u toku cele godine ušlo svega 210 miliona evra. Osim toga, prema podacima koje smo dobili od ekonomiste Miroslava Zdravkovića, a koji se odnose na indeks investicija u Srbiji, on je poslednjih godina u padu i trend nije povoljan. Tako smo prošle godine bili na oko 74 odsto investicija iz 2007. godine, a 2011. godine na gotovo 81 procenat.

Treba reći i da rezultati ove vlade, kada je o investicijama reč, nisu ni bolji, niti lošiji u poređenju sa prethodnom. Jer, ko god sada podseća kako je ranije investirano više novca ne kaže da je 2011. godine gotovo milijarda ušla ne zbog stranih investicija u proizvodnju, već zato što je Miškovićeva „Delta” Belgijancima prodala „Maksi”. Srbija je od toga imala oko 25 miliona evra poreza koji su otišli u budžet.