Izdvajamo - Srbija

Blagi pad prihoda od reklama

Prošle godine u Srbiji je ponovo zabeležen pad prihoda od oglašavanja u medijima, za razliku od godinu dana ranije, kada su od reklama zaradili za 8,7 odsto više novca nego u 2009.

Prema podacima agencije AGB Nilsen u koje je Danas imao uvid, u 2011. mediji su od oglašavanja zaradili ukupno 172 miliona evra, što je za 1,7 odsto manje nego u 2010. kada je ta cifra iznosila 175 miliona.

Najveći udeo u novcu od oglašavanja, od više od 55 odsto, imale su televizije, koje su zaradile ukupno 95 miliona evra od reklama, što je za tri miliona manje u odnosu na ranije. Udeo reklama na internetu i ove godine je uvećan i u prošloj godini je iznosio 4,7 odsto. Sem interneta, prošle godine porast udela u ukupno ostvarenom „marketinškom kolaču“ zabeležio je i radio, koji umesto četiri odsto u 2010. prošle godine beleži rast na 5,2 odsto.

Što se tiče štampe i spoljnog oglašavanja, raspodela prihoda od marketinga u 2011. uglavnom je ostala nepromenjena u odnosu na prethodne godine. Kako pokazuju podaci AGB Nilsena, više od 23 odsto novca za reklame otišlo je za oglašavanje u štampi, dok spoljno oglašavanje, na bilbordima i drugim javnim mestima drži udeo od 11,3 odsto.

Prihodi od oglašavanja su, inače, od 2001. beležili konstantan porast, pa su tako ukupni troškovi reklamiranja u medijima 2008. iznosili 206 miliona evra. Međutim, srpski mediji doživeli su tokom 2009. pad prihoda od oglašavanja od čak 22 odsto što je bilo znatno više od pada na globalnom nivou od 7,2 odsto. Troškovi reklamiranja u Srbiji te godine iznosili su oko 161 milion evra, odnosno oko 0,5 odsto BDP-a, što je polovina „željene“ vrednosti od skoro jedan odsto BDP-a, kao što je slučaj u razvijenim evropskim zemljama.

Iako je 2010. godine zabeležen rast za 8,7 odsto, mediji su i dalje beležili pad prihoda od marketinga od 13 odsto u odnosu na 2008. do kada su se ove „brojke“ uvećavale. Stručna javnost tada je rekla da taj rast „treba posmatrati sa rezervom“ i ocenila da ukoliko se taj trend nastavi da će biti potrebno još nekoliko godina kako bi se dostigao nivo na kojem su mediji bili pre krize. Takođe, ti podaci ocenjeni su rečima da se „zaustavio pad uz minimalan rast, što nije dovoljno da bi se situacija promenila nabolje“. Najnoviji podaci za 2011. ukazuju, ipak, da se trend rasta prihoda nije nastavio, tako da se ne može očekivati skoriji izlazak medija iz krize.

Kako je ranije objasnila profesorka Ekonomskog fakulteta Galjina Ognjanov za Danas, u teoriji oglašavanja kompanije ne bi trebalo da u trenutku krize smanjuju oglašavanje, već da intenziviraju i budu prisutniji u medijima. Prema njenim rečima, treba imati u vidu da je tada oglasni prostor jeftiniji i da se samim tim može iskoristiti više prostora. Na taj način, kako je ocenila, u svesti potrošača se postižu značajni efekti, jer se pokazuje da kompanije ne smanjuju svoje aktivnosti.